Finalno odbrojavanje
Spavamo još jednu noć i kreće mladost u svoje noćne pohode. Finalno odbrojavanje počelo već odavno, a početak samo što nije. Početak Exit-a, festivala koji je uspeo da obeleži naš grad, da ga predstavi i dovede nam mlade ljude sa raznih krajeva sveta. Opuštena mladost kreće na Tvrđavu.
Sve to baš tako već 18 godina! Prvi, nulti Exit je održan 2000. godine na platou ispred Filozofskog fakulteta. Već sledeće godine naša Lepotica širi svoje ruke i želi dobrodošlicu desetinama hiljada mladih ljudi svake godine. Tvrđava u svoj svojoj raskoši i lepoti svake godine strpljivo i dostojanstveno ugosti veliki broj gostiju. Sada bih ja opet samo da vam pričam o svojoj miljenici 🙂 Ali ostaviću vas da se malo vratite i pročitate http://novosadskazujalica.com/lepotica-i-zver/ To je prvi tekst o mojoj lepotici, a priznajem da će ih svakako biti još. Ona je toliko lepa i moćna da ne postoji broj reči koji je mogu opisati. Jednostavno morate doći, videti, pomirisati, opipati… Podelila sam sa vama i moj strah za njenu bezbednost u kolu desetina hiljada mladih koji je posete. Nisam stručna samo zabrinuta. Leon, jedan od ljudi koji predvode UGRIP je na to sasvim mirno i samouvereno rekao da za to brige nema, ona je toliko snažna i velika da ostaje tu još dugo. Svakako pronađite UGRIP-ovu stranu na FB https://www.facebook.com/kontraminskisistem/ i uronite u čarobni svet Tvrđave koji ne vidimo.
Muzička čarolija
Upravo tako, čarolija zvuka, muzike. Ovoga puta neću biti skromna i podeliću sa vama da sam imala to zadovoljstvo da posetim festival već na samom početku. Nemojte mi baš puno zameriti ali mislim da je to bila neka već davna 2002. godina. Već tada je to izgledalo drugačije i obećavalo je pre svega dobre koncerte za ljubitelje takve vrste provoda. Nekoliko bina, dobri izvođači, tada najviše domaći i idemo. Potpuno drugačije i jako dobro.
Godina po godina, priča se širila, moja deca rasla i krenula. Nekako potpuno logično za našu malu porodicu. Muzika uvek, razna, ušuškani u Petrovaradinu, šetnje Tvrđavom. Dovoljno da Exit bude naša letnja svakodnevnica par dana.
Ono što sam ja krenula da radim poslednjih godina je da zujim gradom za vreme Exit-a, po danu, predveče. Moram vam priznati da je meni baš lepo biti u okruženju mladih ljudi koji su nasmejani, veseli, zagrljeni, glasni. Sve to što mladost nosi sa sobom i što proleti za tren. Ta doza ludosti i bezbrižnosti koja kratko traje ali je potpuno očaravajuća i preko potrebna svima. Možda je baš to osnovni utisak koji Exit svake godine ostavi na mene i razlog zbog kojeg ga volim.
Pre tri godine sam mojoj deci onako usput rekla da bih vrlo rado odslušala mladog Tom Odell-a koji je te godine bio na Tvrđavi. Na moju veliku sreću, radost i ponos moji mladi ljudi su to svojoj mami i obezbedili. To je bio poseban doživljaj za mene. Ponovo na Exit-u ali ovoga puta sa mojom ćerkom i njenom drugaricom. Sve je bilo mnogo drugačije od moje prethodne posete 🙂 No, savršeno.
Evo nas na početku, još jednom spavamo i počinje EXIT. Ja ću kao i prethodnih godina vatromet odgledati sa moje terase i uživati, muziku slušati u mom dvorištu i opet uživati. Ali možda ću najviše uživati u energiji i radosti koju taj festival i svi njegovi posetioci kao lavinu sruče na naš grad četiri dana. Svako leto sam beskrajno srećna što sam tu gde jesam i što sam privilegovana da nekoliko dana u godini živim radost bez prestanka. Exit za mene nosi osmeh i radost.
