Tag:

petrovaradinska tvrđava

Podgrađe Petrovaradinske Tvrđave
U šetnji

ZAŠTO VOLIM GRADIĆ

od strane Vesna

Lako je

 

odgovoriti na pitanje zašto volim Gradić 🙂 Ostajem pri mnogo puta izrečenoj tvrdnji u rečenici da je to najlepši deo našeg grada koji živi na dve obale Dunava. Lako je voleti Gradić, Tvrđavu i biti beskrajno ponosan i srećan što si deo fascinantne istorije koja ih dovodi do nas.

 

Mnogo davno

 

beše kada je, tada velika, austrijska carevina, rešila da obnovi i modernizuje već postojeće utvrđenje na petrovaradinskoj steni. Današnji Gibraltar na Dunavu je daleke 1501.godine krenuo svoj život kao važno vojno utvrđenje. Detaljan i vrlo jasan tekst pročitaćete na Wikipediji.

Izabrala sam da vam pišem o ličnim utiscima i osećanjima. Zato vam iskreno i toplo preporučujem da se upoznate sa istorijom u prethodno preporučenom tekstu. Verujte mi da će vas opisani značaj “od mnogo davno” preplaviti upravo velikom količinom emocija 🙂 Divljenje, ponos, sreća i …

 

Kažite mi

 

da li delite sa mnom tu ljubavnu nit koju sam vam prenela u tekstu Lepotica i zver? Kažite mi da li delite moje ogromno poštovanje prema UGRIP-ima koje sam podelila sa vama u tekstu Urbana gerila stupa?

Desi mi se da pomislim kako možda preterujem. Brzo me napusti taj osećaj 🙂 Svečano izjavljujem da ću sve dok budem uživala u pisanju o mom gradu još puno puta svoje misli i osećanja pretočiti u reči o Tvrđavi i Gradiću.

 

Gradić

 

sam često spominjala i pre neki dan shvatila da još nisam ispričala moju priču o tom delu Tvrđave, Petrovaradina, Novog Sada. Nedopustivo 🙂

Prošetala sam do Gradića jer mi se dopala tema ovogodišnjeg Festivala uličnih svirača. Izuzetno cenim njihovu ideju da bar nekoliko letnjih dana Gradić bude umetnički kvart koji dočekuje i grli sve ljude koji su željni dobre muzike, filma, druženja. Navijam iz sveg glasa da to bude umetnički kvart zauvek i stalno u godinama koje su ispred nas.

Kada je pre godinu ili dve krenulo uređenje fasada bila sam u blagom šoku. Da li je moguće da se neko setio? Neću baš jako tvrditi ali koliko me sećanje služi poslednji put su te predivne zgrade okrečene već daleke 1980.godine. Ugostili smo te godine sve stono-tenisere Sveta. Od tada, svaki dan sam samo posmatrala kako se piše po zgradama, kako otpadaju predivni barokni ukrasi, kako sivilo grada i saobraćaja pokriva Gradić. Razni su obećavali rekonstrukciju, projekte, ulaganja. U jednom momentu imali smo italijanski kulturni centar u Gradiću. Vlada Hrvatske je okrečila i malo uredila kuću u kojoj je rođen Ban Jelačić i dala privatnom licu da u njoj otvori Konobu sa Istarskim vinima. Kratko je trajala. Entuzijasti koji vode poslastičarnicu Multi Tarte su zasukali rukave i uredili zgradu u kojoj je radionica i radnja. Veliko poštovanje za izbor lokacije i uloženi trud i sredstva. Po mom mišljenju, vizionari 🙂

 

Ponovo

 

su krenule priče sa uvek sličnim sadržajem. Ponovo Gradić postaje pešačka zona, elitni turistički kvart. Za početak, okrečismo ga. Znam da svaki mali korak napravljen u pravom smeru dovede do cilja. Ovaj pozdravljam sa ogromnim aplauzom. Ovacije!

No, verovaću u svaki sledeći samo kada rečeno bude realizovano. Oprostite, iskustvo me naučilo tako 🙂

Nemam ja pravu reč koja bi opisala osećaj šetnje po kaldrmi u bočnim ulicama. Nemam pravu reč koja može da opiše moju sreću kada vidim muškatlu na nekom kibic fensteru u Gradiću. U Štrosmajerovoj ulici koja vodi do stepenica za Tvrđavu još jedna radnja sa ručno rađenim suvenirima. U Beogradskoj ulici je Prostor zamišljen za radionice, predavanja, izložbe, akustične svirke. Nisam detaljno upoznata ko je krenuo ali sam sasvim sigurna da sve prve korake prave mladi, vredni i preduzimljivi ljudi. Ideja postoji, volja takođe i velika spremnost na rad. Koristim i ovog puta priliku da vam preporučim da prošetate, ne sramite se i otvorite vrata.

Svako od tih divnih ljudi je krenuo da živi svoju ideju. Prepoznao je lepotu svog bliskog okruženja i ogroman potencijal koji Gradić ima. Odvažili su se i krenuli u ostvarenje svog sna, svoje ideje.

Otvorite vrata, uđite i upoznajte se, podržite.

 

Zašto

 

volim Gradić? Zato što je deo nas, zato što je čarobno lep, zato što nam nesebično pruža mogućnosti da nahranimo dušu lepotom. Volim ga zato što ima magiju proživljenih i nikada ispričanih priča koje krije u svakom svom kamenčiću.

Jednostavno volim.

0 Komentar
2 FacebookTwitterPinterestEmail
U šetnji

TVRĐAVA BEZ SMEĆA

od strane Vesna

UGRIP

Danas me je moja draga drugarica pitala kada sam i kako čula za UGRIP-e. Nisam imala tačan odgovor jer ga nisam znala. Kada se malo vratim u prošlost mislim da sam nekako preko društvenih mreža nabasala na njih.

Sada mi je to pitanje manje važno. Beskrajno sam zahvalna što sam se upoznala sa radom ovih ljudi i što sam u prilici da moje prijatelje upoznajem sa njihovim velikim srcem za svoj grad.

Da vas ne držim predugo u neizvesnosti, nema potrebe. Organizovali su se kao grupa građana koja vredno i sa mnogo ljubavi svoje vreme posvećuje Tvrđavi i njenom podzemlju i nadzemlju. Uređuju, čiste podzemlje od decenijskog zanemarivanja i na najlepši mogući način predstavljaju našu lepoticu Svetu.

Taj deo naše istorije i naše svakodnevnice je predugo bio zapostavljen i ova fenomenalna grupa ljudi je rešila da tome stane na put. Izabrali su teži put ali ga gaze uzdignute glave, zasukanih rukava i sa puno uspeha.

Verujte mi da će vaše vreme biti kvalitetno ispunjeno ako kliknete na ovaj link UGRIP  i upoznate ih za početak na ovaj način.

Tvrđava i Zujalica

To je posebna priča i još “posebniji” osećaj. Pokušala sam da svoju emociju prenesem u tekstu Lepotica i zver Znam da ste ga prepoznali ali isto tako tvrdim da ja nemam dovoljno pravih reči da opišem baš sve što osećam. Verujte mi, čista istina.

Upravo zbog toga presrećna sam kada prepoznam istu ljubav i ushićenje kod mojih sugrađana. Ipak, najviše od svega mene je uzbudio i oduševio taj deo koji se kod UGRIP-a zove akcija.

Sve lepe reči i osećanja su deo priče koji je svakako potreban. Ipak, ono što ih potvrđuje i materijalizuje je konkretan rad. Grupa ljudi se organizovala i učinila upravo to, ljubav pokazala delom. Kao i sve u životu, mnogo više smo ono što radimo nego ono što pričamo 🙂

Rat Đubrovu

Upravo tako, UGRIP-i su objavili rat Đubrovu. Uspostavila sam preko FB sa njima kontakt i dobila poziv da se družimo pre godinu dana. Nisam ga realizovala. Prihvatam packu za moju neodgovornost i lenjost.

Ipak, u ovaj rat sam svim srcem odlučila da se uključim. Sve ovo pišem da vas obavestim da 10.03. u cik zore svi zainteresovani mogu biti na Tvrđavi, zasukati rukave i krenuti u jedan plemeniti rat. Idemo da radimo zajedno i samo jedan dan posvetimo našoj lepotici. Sve nam je obezbeđeno. Potrebna je dobra volja, širok osmeh i udobna obuća i odeća. Sve ostalo će se desiti spontano i sa puno dobrog raspoloženja.

Ukoliko se odlučite da samo jedan dan budete korisni i zadovoljni sobom izvolite link  Prijava za akciju Tvrđava bez smeća II  

Kad’ se ruke slože

sve se može! Sa malo reči dečije pesmice rečeno mnogo 🙂 Danas su smislili da se to zove društveno koristan rad. Po mom skromnom mišljenju to je samo ljubav na delu. Potrebna je svaki dan, potrebno je voleti i poštovati zajednički prostor. Negovati ga, ne prljati, održavati. Naša Tvrđava je neprocenjivo bogatstvo koje je tu, pored nas. Krasi i oplemenjuje naš život. Izdvaja nas od mnogo drugih naseobina raznih vrsta. Postoje organizacije, preduzeća koja brinu o njoj. Na žalost, mišljenja sam da ne postoji dovoljno zaposlenika koji mogu umiti našu lepoticu koliko je ljudi koji je mogu ukaljati.

Zato, hajde da složimo naše ruke i uradimo svi po malo da bi naša Tvrđava dobila mnogo! Vidimo se na Đavi 🙂

P.S. Mislim da već dugo nisam ovako brzo napisala tekst koji želim da ljudi čitaju i možda oplemene svoju svakodnevnicu. Verovatno je to zato što ja već dve nedelje znam gde sam 10.03. i jedva čekam. Mislim onda da nema potrebe da vam naglašavam koliko mi je važno da nas bude što više 🙂

0 Komentar
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Momenti

ZVONČIĆI,ZVONČIĆI…

od strane Vesna

Zvone celu noć

Da, u decembru zazvone i uvek nam ulepšaju život, podsete nas na kraj godine i sve što smo uradili za sebe i ljude koje volimo. Unesu dozu radosti, izmame osmeh na lice i pomognu nam da veselo završimo jednu kalendarsku godinu. Često imam dilemu sa tim godišnjim svođenjem računa, smislom svega toga.

Ipak, naučila sam da ima smisla, nije ništa strašno, bahato pohvaliti se sam sebi 🙂 To je najlepši način da sami sebi bar malo podignemo lestvicu i krenemo u nova osvajanja.

Nove ideje

Pre godinu dana , prošlog veselog decembra u mojoj glavi je počela da se rađa nova ideja. Ušla sam u neki novi svet, potpuno se pronašla i mnogo obradovala novoj šansi. Posle puno godina rada dobila sam šansu da se vratim svojoj prvoj, najvećoj ljubavi… pisanju.

Neću biti skromna, oduševljena sam Zujalicom. Sve mi se poklopilo na pravi način. Upoznala sam mnogo ljudi koji su odrastali na značajno drugačiji način. Novi gradovi, škole, drugari, prijatelji svako malo. A ja ceo život u mom gradu! Doživljavam to kao posebnu vrstu sreće i privilegije.

Put

Da se odmah razumemo, meni je dovoljno reći da za sat vremena krećemo negde, bilo gde i ja sam spremna za put. Takav mi genetski kod 🙂 Svako ko poznaje moju mamu, razumeće. Uspela sam i u tome, da upoznam dosta drugačijih zemalja, kultura, kontinenata. Želim još! Za mene je to najveće bogatstvo koje sebi možemo da priuštimo. Da vidimo novo, osetimo drugačije, naučimo nešto, upoznamo potpuno drugačije ljude i njihovo razmišljanje.

Dom

Pored svega toga ja imam dom, moje gnezdo gde je najlepše vratiti se. Moj Petrovaradin, Novi Sad, moju ravnicu. Zaista je divna poslovica koja kaže: Svuda pođi, kući dođi. Za mene je jedan od najlepših osećaja pogledati moj grad sa puta koji silazi sa Fruške Gore. Neprocenjivo!

Zbog svega toga moja Zujalica dobija potpuno novi smisao za mene. Jednostavno velika mi je želja i na neki način čast da što više ljudi upozna našu malu oazu. Jer mali smo i mnogo slatki, posebni.

Zujalica

Upravo je Zujalica oplemenila i ulepšala godinu koju privodimo kraju. Krenula sam u nešto novo, zanimljivo i dinamično. Uči me da gledam svoje okruženje pažljivije, da bolje slušam ljude sa kojima se srećem. Vratila me svim mojim životnim vrednostima, uvodi mi samodisciplinu, upornost, rad na velika vrata. Pčelice su važna bića u prirodnom lancu i zbog toga sam posebno ponosna što smo se uklopile na jedan novi, drugačiji način. Odaću vam moju malu tajnu, počela sam leti da ih primećujem kada su na nekom cvetu, da im se divim i više da ih poštujem.

Kraj je uvek novi početak

Kraj ove godine doneće nam početak novog perioda koji pruža šansu da se ostvarimo. Mnogo je nekih novih ideja u mojoj glavi i polako ćemo da ih ostvarujemo. Prvo ja, a vi ćete mi svojom podrškom, komentarom, sugestijom pomoći da budem bolja, zanimljivija. To je ideja, da zajedno veselo hodamo našim gradom, družimo se, razgovaramo i svaki dan pamtimo po nečemu lepom. Što više srećnih dana, lepša i srećnija godina, lepši život.

Vaša Zujalica nastavlja dalje sa svojim istraživanjem i deljenjem utisaka. Odbijam ideju da je sve oko nas sumorno i tužno 🙂 Potrebno je samo bolje pogledati, pažljivije, biti zahvalan i beskrajno iskren.

Kažu mi dragi ljudi da sam nepopravljivi optimista. Iz njihovih cipela je tako, iz mojih postoji milion razloga zbog kojih volim svoj dom, ljude, prirodu i sve što čini moj život veselim i raspevanim zujanjem 🙂

Zato, zujimo i dalje zajedno.

0 Komentar
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Momenti

EXIT

od strane Vesna

Finalno odbrojavanje

 

Spavamo još jednu noć i kreće mladost u svoje noćne pohode. Finalno odbrojavanje počelo već odavno, a početak samo što nije. Početak Exit-a, festivala koji je uspeo da obeleži naš grad, da ga predstavi i dovede nam mlade ljude sa raznih krajeva sveta. Opuštena mladost kreće na Tvrđavu.

Sve to baš tako već 18 godina! Prvi, nulti Exit je održan 2000. godine na platou ispred Filozofskog fakulteta. Već sledeće godine naša Lepotica širi svoje ruke i želi dobrodošlicu desetinama hiljada mladih ljudi svake godine. Tvrđava u svoj svojoj raskoši i lepoti svake godine strpljivo i dostojanstveno ugosti veliki broj gostiju. Sada bih ja opet samo da vam pričam o svojoj miljenici 🙂 Ali ostaviću vas da se malo vratite i pročitate http://novosadskazujalica.com/lepotica-i-zver/ To je prvi tekst o mojoj lepotici, a priznajem da će ih svakako biti još. Ona je toliko lepa i moćna da ne postoji broj reči koji je mogu opisati. Jednostavno morate doći, videti, pomirisati, opipati… Podelila sam sa vama i moj strah za njenu bezbednost u kolu desetina hiljada mladih koji je posete. Nisam stručna samo zabrinuta. Leon, jedan od ljudi koji predvode UGRIP je na to sasvim mirno i samouvereno rekao da za to brige nema, ona je toliko snažna i velika da ostaje tu još dugo. Svakako pronađite UGRIP-ovu stranu na FB https://www.facebook.com/kontraminskisistem/ i uronite u čarobni svet Tvrđave koji ne vidimo.

Muzička čarolija

 

Upravo tako, čarolija zvuka, muzike. Ovoga puta neću biti skromna i podeliću sa vama da sam imala to zadovoljstvo da posetim festival već na samom početku. Nemojte mi baš puno zameriti ali mislim da je to bila neka već davna 2002. godina. Već tada je to izgledalo drugačije i obećavalo je pre svega dobre koncerte za ljubitelje takve vrste provoda. Nekoliko bina, dobri izvođači, tada najviše domaći i idemo. Potpuno drugačije i jako dobro.

Godina po godina, priča se širila, moja deca rasla i krenula. Nekako potpuno logično za našu malu porodicu. Muzika uvek, razna, ušuškani u Petrovaradinu, šetnje Tvrđavom. Dovoljno da Exit bude naša letnja svakodnevnica par dana.

Ono što sam ja krenula da radim poslednjih godina je da zujim gradom za vreme Exit-a, po danu, predveče. Moram vam priznati da je meni baš lepo biti u okruženju mladih ljudi koji su nasmejani, veseli, zagrljeni, glasni. Sve to što mladost nosi sa sobom i što proleti za tren. Ta doza ludosti i bezbrižnosti koja kratko traje ali je potpuno očaravajuća i preko potrebna svima. Možda je baš to osnovni utisak koji Exit svake godine ostavi na mene i razlog zbog kojeg ga volim.

Pre tri godine sam mojoj deci onako usput rekla da bih vrlo rado odslušala mladog Tom Odell-a koji je te godine bio na Tvrđavi. Na moju veliku sreću, radost i ponos moji mladi ljudi su to svojoj mami i obezbedili. To je bio poseban doživljaj za mene. Ponovo na Exit-u ali ovoga puta sa mojom ćerkom i njenom drugaricom. Sve je bilo mnogo drugačije od moje prethodne posete 🙂 No, savršeno.

Evo nas na početku, još jednom spavamo i počinje EXIT. Ja ću kao i prethodnih godina vatromet odgledati sa moje terase i uživati, muziku slušati u mom dvorištu i opet uživati. Ali možda ću najviše uživati u energiji i radosti koju taj festival i svi njegovi posetioci kao lavinu sruče na naš grad četiri dana. Svako leto sam beskrajno srećna što sam tu gde jesam i što sam privilegovana da nekoliko dana u godini živim radost bez prestanka. Exit za mene nosi osmeh i radost.

 

0 Komentar
0 FacebookTwitterPinterestEmail