KAKO STIĆI NA KRAJ SVETA

od strane Vesna

Pre neki dan sam u neobaveznom razgovoru na moju konstataciju kako volim i poštujem dva mlada čoveka, tačnije na moju izjavu: pa oni su baš dobri 🙂 dobila odgovor: Tebi je sve dobro! Pa da, jeste, upravo tako sam odlučila. Razgovaram i razmišljam samo o lepim i dobrim događajima, ljudima, mestima. Da li je to uvek moguće? Nije baš uvek ali svakako da jeste u većini situacija ako svesno razmišljaš tako.

Tako sam ja shvatila da već prilično dugo nisam sela i posvetila se pisanju koje volim. Zujala jesam 🙂 ali pisala nisam. Svega nečega i opravdanog i neopravdanog. Što bi rekli Meksikanci, siesta. Moja je ovo leto baš nekako prava i prijala mi je. Večeras sam ipak rešila da ugodim sebi i na ovaj način. Leto mi je dozvolilo da sam napolju, na dvorištu. Lagana muzika, vetrić i moja želja da podelim sa svima vama moju prvu posetu Kovilju.

 

Pravo vreme uvek stigne

 

Ne bih previše da se ponavljam ali od rođenja do dana današnjeg ja sam na sremskoj strani. Petrovaradin, jedan jedini za mene. Hodala, vozila, prevozili me na razne strane po mom lepom gradu i okolini ali nikada nisam bila u Kovilju. Upoznala nekoliko divnih ljudi iz tog malog mesta, divno se družila, razgovarala, nasmejala. Obećala puno puta, eto mene stižem! Nikada do ovog leta. Pravo vreme se nekako namesti i moja želja da vidim Kovilj se ispunila.

Verujte mi na reč, samo iskreno i bez preteranih kalkulacija želeti i eto ostvarenja. Lepe stvari su jako jednostavne 🙂 Moji predivni prijatelji Saša i Brana su mi ne znajući tu moju želju predložili posetu Kovilju jednog običnog radnog dana. Raširenih ruku i sa velikim osmehom na licu prihvatila.

 

Vratile se rode

 

Kovilj je mesto koje pripada novosadskoj opštini, Južnobačkom okrugu. Za sve vas koji niste iz ovih krajeva: https://tools.wmflabs.org/geohack/geohack.php?pagename=%D0%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%99&params=45.223333_N_20.019666_E_type:city

Spominje se u spisima još od daleke 1554. godine. Mesto koje je kao i svako drugo mesto na ovim našim prostorima prošlo mnogo turbulentnih vremena ali opstalo i tiho plovi kroz vreme. Da, tiho. To je moj prvi utisak kada smo ušli u Kovilj. Mir, široke ulice, prostor, zeleno na svakom ćošku. Ipak, najveći utisak su rode 🙂 Nikada nisam videla toliko gnezda na relativno malom prostoru. Mnogo vole da se vrate baš tu. Za mene je to bio neoboriv znak da im je u Kovilju lepo i potaman za život i proširenje porodice. Upravo tako jer u velikoj većini gnezda koje sam videla virile su male glave novopridošlih članova porodice. Mislim da je njihov osećaj za opstanak daleko istančaniji nego naš. A one se vraćaju svake godine! Da oslušnemo malo više i bolje prirodu?

 

Fazan

 

Smestili smo se u restoranu pored manastira Kovilj. To je posebna priča, zaslužuje više prostora i vremena. Za početak uđite malo u istoriju, legendu http://koviljskimanastirprezentacija.blogspot.com/ . Sve im je nekako tu pored pa i veličanstveni Dunav. Čime se počastiti u Kovilju? Ribom, naravno. Iskreno se nadam da svi vi koji ste privilegovani da živite pored ove velike reke nikada ali nikada ne propuštate ovu priliku. Ja se svakoj prilici da se gostim ribljim specijalitetima radujem kao trogodišnje dete 🙂 Ovoga puta imala sam i ogroman razlog. Fenomenalna čorba i pržena riba. Opet jednostavno bez previše filozofiranja i rezultat je savršen! Velika pohvala za sve zaposlene restorana Fazan. Tihi, nenametljivi konobar i odlična kuvarica. Sasvim dovoljno da na terasi sa pogledom na šumu sa jedne strane i manastir sa druge uživate u prirodi, istoriji, miru i tišini po svim osnovama.

 

Ima li kraj sveta

 

Mislim da je malo novosađana koji bar nisu čuli za čardu Na kraju sveta. Gospodin Pera Varenika je davno upravo tako rešio da nazove i podigne objekat koji je mnogo godina obeležavao Kovilj. Nema više čarde ali uspomene i priče su ostale. Šta je bio motiv za taj naziv? Da li je Gos’n Pera baš tu stavio tačku na Svet? Ostaće tajna ali će živeti priča i preći u legendu.

U svakom slučaju pojavio se čovek koji je u vojvođanskoj ravnici, uz Dunav prepoznao lepotu i mir koji samo priroda i dobri ljudi mogu da podele. To je moj utisak o Kovilju.

Da se na kraju vratim na početak. Okružite se dobrim ljudima, poželite i uživajte. Hvala Saša i Brano <3

Možda će vam se još svideti...

2 Komentari

Слободан 13.08.2018 - 10:12

Ех, Ковиљ! Тако близу Новог Сада,а нема ,,никакве” везе са лудилом урбаног града. Ех, Весна! Забоде нос (зујалицу) свуда… па нека…

Reply
Vesna 23.08.2018 - 20:20

Uživanje i priroda pre svega 🙂 Možda na ovaj način uspem kao svaka vredna pčelica da prenesem ideju još nekome. To je cilj 🙂

Reply

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.