Blog

Podgrađe Petrovaradinske Tvrđave
U šetnji

ZAŠTO VOLIM GRADIĆ

od strane Vesna

Lako je

 

odgovoriti na pitanje zašto volim Gradić 🙂 Ostajem pri mnogo puta izrečenoj tvrdnji u rečenici da je to najlepši deo našeg grada koji živi na dve obale Dunava. Lako je voleti Gradić, Tvrđavu i biti beskrajno ponosan i srećan što si deo fascinantne istorije koja ih dovodi do nas.

 

Mnogo davno

 

beše kada je, tada velika, austrijska carevina, rešila da obnovi i modernizuje već postojeće utvrđenje na petrovaradinskoj steni. Današnji Gibraltar na Dunavu je daleke 1501.godine krenuo svoj život kao važno vojno utvrđenje. Detaljan i vrlo jasan tekst pročitaćete na Wikipediji.

Izabrala sam da vam pišem o ličnim utiscima i osećanjima. Zato vam iskreno i toplo preporučujem da se upoznate sa istorijom u prethodno preporučenom tekstu. Verujte mi da će vas opisani značaj “od mnogo davno” preplaviti upravo velikom količinom emocija 🙂 Divljenje, ponos, sreća i …

 

Kažite mi

 

da li delite sa mnom tu ljubavnu nit koju sam vam prenela u tekstu Lepotica i zver? Kažite mi da li delite moje ogromno poštovanje prema UGRIP-ima koje sam podelila sa vama u tekstu Urbana gerila stupa?

Desi mi se da pomislim kako možda preterujem. Brzo me napusti taj osećaj 🙂 Svečano izjavljujem da ću sve dok budem uživala u pisanju o mom gradu još puno puta svoje misli i osećanja pretočiti u reči o Tvrđavi i Gradiću.

 

Gradić

 

sam često spominjala i pre neki dan shvatila da još nisam ispričala moju priču o tom delu Tvrđave, Petrovaradina, Novog Sada. Nedopustivo 🙂

Prošetala sam do Gradića jer mi se dopala tema ovogodišnjeg Festivala uličnih svirača. Izuzetno cenim njihovu ideju da bar nekoliko letnjih dana Gradić bude umetnički kvart koji dočekuje i grli sve ljude koji su željni dobre muzike, filma, druženja. Navijam iz sveg glasa da to bude umetnički kvart zauvek i stalno u godinama koje su ispred nas.

Kada je pre godinu ili dve krenulo uređenje fasada bila sam u blagom šoku. Da li je moguće da se neko setio? Neću baš jako tvrditi ali koliko me sećanje služi poslednji put su te predivne zgrade okrečene već daleke 1980.godine. Ugostili smo te godine sve stono-tenisere Sveta. Od tada, svaki dan sam samo posmatrala kako se piše po zgradama, kako otpadaju predivni barokni ukrasi, kako sivilo grada i saobraćaja pokriva Gradić. Razni su obećavali rekonstrukciju, projekte, ulaganja. U jednom momentu imali smo italijanski kulturni centar u Gradiću. Vlada Hrvatske je okrečila i malo uredila kuću u kojoj je rođen Ban Jelačić i dala privatnom licu da u njoj otvori Konobu sa Istarskim vinima. Kratko je trajala. Entuzijasti koji vode poslastičarnicu Multi Tarte su zasukali rukave i uredili zgradu u kojoj je radionica i radnja. Veliko poštovanje za izbor lokacije i uloženi trud i sredstva. Po mom mišljenju, vizionari 🙂

 

Ponovo

 

su krenule priče sa uvek sličnim sadržajem. Ponovo Gradić postaje pešačka zona, elitni turistički kvart. Za početak, okrečismo ga. Znam da svaki mali korak napravljen u pravom smeru dovede do cilja. Ovaj pozdravljam sa ogromnim aplauzom. Ovacije!

No, verovaću u svaki sledeći samo kada rečeno bude realizovano. Oprostite, iskustvo me naučilo tako 🙂

Nemam ja pravu reč koja bi opisala osećaj šetnje po kaldrmi u bočnim ulicama. Nemam pravu reč koja može da opiše moju sreću kada vidim muškatlu na nekom kibic fensteru u Gradiću. U Štrosmajerovoj ulici koja vodi do stepenica za Tvrđavu još jedna radnja sa ručno rađenim suvenirima. U Beogradskoj ulici je Prostor zamišljen za radionice, predavanja, izložbe, akustične svirke. Nisam detaljno upoznata ko je krenuo ali sam sasvim sigurna da sve prve korake prave mladi, vredni i preduzimljivi ljudi. Ideja postoji, volja takođe i velika spremnost na rad. Koristim i ovog puta priliku da vam preporučim da prošetate, ne sramite se i otvorite vrata.

Svako od tih divnih ljudi je krenuo da živi svoju ideju. Prepoznao je lepotu svog bliskog okruženja i ogroman potencijal koji Gradić ima. Odvažili su se i krenuli u ostvarenje svog sna, svoje ideje.

Otvorite vrata, uđite i upoznajte se, podržite.

 

Zašto

 

volim Gradić? Zato što je deo nas, zato što je čarobno lep, zato što nam nesebično pruža mogućnosti da nahranimo dušu lepotom. Volim ga zato što ima magiju proživljenih i nikada ispričanih priča koje krije u svakom svom kamenčiću.

Jednostavno volim.

0 Komentar
2 FacebookTwitterPinterestEmail
Izlazak Sunca u Petrovaradinu
Na putu

ZUJALICA DOLETELA

od strane Vesna

Leto je let

 

Svake godine dolazak Sunca u naš kraj širi krila i poziva na let. Za mene je taj period godine posebno važan i dragocen. Pre svega volim svetlost i toplotu koja nas zapljusne i pozove napolje, na vazduh, u prirodu, šetnju.

Volim dugačak dan, rumene izlaske Sunca i vatrene zalaske. Osećaj slobode koji nam leto donese neprocenjivo je bogatstvo koje hrani dušu.

Leto nam donese kofere u ruke i ogromnu volju i snagu da krenemo u istraživanja, da poletimo 🙂

 

Poletela

 

Ove godine sam kofere spakovala krajem maja i krenula u svoja istraživanja i uživanja. Sećate se? Pisala sam vam već drugu godinu koliko je uzbudljivo odvažiti se i prigrliti more u maju 🙂

Pažljivo sam isplanirala ovo leto i već u junu krenula u novu avanturu. Banja Junaković je ove godine bila moja čarobna oaza da aktivno odmaram i tri nedelje budem sama sa sobom. Naravno da sam ovakva, kakva sam, razgovorljiva i radoznala upoznala nekoliko divnih ljudi ali neverovatan je osećaj da sam biraš kada ćeš se družiti, a kada uživati u tišini i svojim mislima, dobroj knjizi, plivanju.

Znate kako kažu reklame? Ali to nije sve 🙂 Već početkom avgusta sam spakovala svoj koferčić i krenula put Banja Luke. Taj deo Sveta je za mene posebna priča. Moji roditelji su rođeni u tim krajevima i kroz detinjstvo su me naučili da je to i moj kraj, da ova Novosađanka potiče odatle. Iskreno uživam svaki put kada se vratim u Banja Luku.

Ove godine moja velika, vesela porodica se sakupila sa raznih krajeva Sveta i družila u mestu gde su nam odrasli roditelji. Gledala sam ih, slušala, pričala malo naš maternji jezik, malo engleski i bila beskrajno zahvalna što ih imam i što sam sa njima. Svaki naš zagrljaj, osmeh je ogromno bogatstvo za mene.

 

Doletela

 

Zujalica doletela 🙂 u svoju malu, zelenu oazu. Kada sam predstavljela sebe i svoj blog napisala sam svuda pođi, kući dođi. Ovog leta je to sasvim praktično i potvrđeno.

Hodala, odmarala, uživala i stigla u svoj grad, svojoj kući. Uvek me dolasci kući ispune posebnom emocijom i uzbuđenjem. Svaki put kada stignem ne znam gde bih pre, da li u obilazak kuće, dvorišta, bašte. Zujim na sve strane i mirna sam, na poznatom i sigurnom sam.

Iskreno da vam kažem, ukoliko se dogodi prilika da spakujem svoj kofer eto mene na putu opet. Uvek spremna za novo iskustvo.

Kada malo razmislim, možda sam takva i zbog neopisive lepote povratka kući. To je za mene uvek poseban događaj. Da li je to možda zbog toga što sam sretnica koja ima jednu bazu ceo svoj život? Kuća je svih ovih godina u Petrovaradinu, Novom Sadu 🙂 Ili je to moj mentalni sklop?

Verujte, šta god da je iskreno, iz sveg srca uživam da putujem ali isto toliko i da se vratim kući.

 

Moj cvet

 

Sletela na moj cvet i nastavljam dalje. Oči su uprte napred 🙂 Život mi je poručio da je to najlepši pogled i za mene najkorisniji.

Moja poruka ovoga puta je da se potrudite, iskoristite leto i odletite. Na nekoliko dana ugodite sebi i upoznajte sebe i Svet.

Posle toga sledi isto toliko važan put, a zove se povratak kući. To je doživljaj za sebe, podjednako lep i uzbudljiv. Ispuni dušu, razigra srce, nasmeje lice i raširi ruke u veliki zagrljaj.

Dragi moji Novosađani i svi vi koji volite naš grad idemo u neke sledeće šetnje našim gradom i beskrajno uživamo što smo stigli kući 🙂

0 Komentar
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Leto u banji Junakovic
Na putu

PUT PUTUJE ZUJALICA

od strane Vesna

Strpljen-spašen

Moja omiljena narodna mudrost je strpljen-spašen:) Mislim da je primenjiva na veliku većinu životnih situacija. U skladu sa svojim potrebama i željama definišeš cilj i strpljivo radiš u tom pravcu.

Radiš,želiš i kockice moraju da se slože. Stižeš baš tamo gde si poželeo:)

Gledam prekrasno drvo ispred mene. Sedim u hladu njegove krošnje. Neko ga je nekada posadio baš tu sa željom da svojom lepotom ukrasi prostor,a svojim hladom zaštiti ljude. Drvo je strpljivo odnegovano i desetak godina voljeno. Cilj je dostignut.

Moj cilj

Banju Junaković sam prvi put posetila u kasnu jesen 2017.godine. Svidele smo se jedna drugoj na prvo gledanje.

Neke nepredviđene životne okolnosti su me dovele u situaciju da dođem u banju. Nisam ništa očekivala, a otišla sam kući oduševljena. Kao i velika većina ljudi u mojim godinama banju sam vezivala za rehabilitaciju posle bolesti ili jako zrelo životno doba.

Ponizno priznajem da sam podlegla predrasudama, pričama i razmišljanjima drugih ljudi. Boravkom u banji sam shvatila zašto je početkom prošlog veka kraljevska porodica leto provodila u termama, banjama. Postoje ogromni razlozi za to.

O mom obožavanju mora sam pisala i stojim iza svake reči. Od uvek i zauvek se volimo i poštujemo. Jedina promena je što sam na moju listu savršenih destinacija za uživanje dodala banju.

Moj cilj za ovu godinu je bio maj na moru i kraj juna u banji. Strpljivo sam još u januaru krenula da radim na tome i slažem mozaik u savršenu sliku.

Stigla na cilj

Strpljivo radila i stigla na cilj. Kraj juna provodim u banji Junaković. Iskreno verovala da mogu, želela i radila. Tu sam i jako sam srećna, verujte mi.

Ovogodišnje druženje će trajati tri nedelje. Stigla sam pre dva dana i polako hvatam ritam. Ima momenata kada me mrzi da krenem ali kada ste na ovoj vrsti odmora jednostavno prigrlite sve ponuđeno jer shvatite da je sve usmereno samo da vama bude udobno, lepo i dobro.

Zašto Junaković

Prvo pitanje koje mi se postavi je: Zašto baš Junaković? Moj odgovor u jednoj reči je ljudi. Pošto volim da pričam i objašnjavam sve 🙂 onda sledi kratak traktat.

U dopunjenom objašnjenju pre svega pokušam da objasnim atmosferu doma koju ovde osećam. Zaista sam kao kod svoje kuće. Na svako pitanje postoji odgovor sa osmehom, a na svako može li…prva reč je može. Zaista sve se možemo dogovoriti tako da svakom od nas bude baš onako kako treba.

Prvi put sam ovde bila u oktobru i kada sam videla otvorene bazene znala sam da moja sledeća poseta mora biti leti. Ovoga juna znam i zašto sam to poželela.

Danas sam prozujala posle ručka po tom delu banje sa otvorenim bazenima. Okupala se u najvećem bazenu i složila sliku do kraja. Savršeno. Hladnjikava voda koja osvežava kada je jako toplo, uredno i čisto, ljubazni domaćini.

Upoznala sam dve starije gospođe koje već bezmalo dve decenije svako leto provedu dve nedelje ovde. Verujte, ni jednog trena se nisam začudila. Potpuno ih razumem.

Ovde, za sada, nećete dobiti ogromnu sobu sa labudom složenim od peškira i kupatilo sa masažnom kadom. Neće vas u trpezariji sačekati sto sa 850 jela u ponudi, takođe. Nema ni generala na ulaznim vratima.

Sačekaće vas udoban krevet, uredno kupatilo, domaća supa, savršeno spremljen dunavski som. Svaki zaposleni će vam poželeti dobro jutro ili dan, preporučiti šta da izaberete ukoliko ste u dilemi. Ako poželite neku od terapija koje medicinski deo nudi dočekaće vas lepo vaspitano i dobro pripremljeno osoblje od lekara do tehničara, fizioterapeuta. Saslušaće vas i preduzeti sve da vas leđa više ne bole od prekomernog sedenja ispred kompjutera u kancelariji koja je previše rashladjena klimom 🙂

Dobrodošli

Ukoliko ste se odlučili da dođete do kraja ovog teksta iskreno vam preporučujem da razmislite o ovakvom načinu odmora. Ja sam se vezala za ovu banju i od srca vam preporučujem da je posetite. Na jednostavan način sam želela da vam opišem zašto je Junaković moj izbor.

U našem bližem i širem okruženju velika je ponuda banja. Zasučite rukave, istražujte, raspitajte se, pregledajte ponudu. Kada sve to istražite ne časite čas nego na odmor gde će vam divni ljudi vratiti osmeh i opustiti leđa od prekomernog sedenja 🙂 Približiće vam tu osnovnu čovekovu potrebu da je fizički aktivan, a na taj način dugovečan i zdrav.

Naučite iz sopstvenog iskustva. Vidimo se sledećeg leta u Junakoviću 🙂

1 Komentar
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Na putu

MAJ JE MORE – drugi deo

od strane Vesna

Vreme

 

Danas mi, potpuno slučajno, prolazi kroz glavu koliko nam brzo vreme prolazi. Nisam od onih koji žive sa večitom tugom da je svaki dan, svaka godina iza nas približavanje nemoći i melanholiji. Naprotiv, radujem se svakom danu, godini i iskreno verujem da je svako životno doba čarobno, magično i lepo ako dozvolimo sebi da ga živimo 🙂

Na razmišljanje o protoku vremena navele su me lipe. Moj Petrovaradin je u mirisu lipe. Evo i sada sedim u mom dvorištu, pišem i duboko dišem, mirišem taj božanski cvet. Jun je u mom životu 🙂 ponovo.

 

Maj i jun

 

Konačni zaključak današnjeg dana je da maj i jun zaslužuju najviše postolje. Sve čemu se iskreno, dečije radujem u mom životu najviše se dešava baš u ova dva meseca.

Volim nabujalu, rascvetalu prirodu, Sunce je ponovo u našem gradu. Rode su se vratile, obožavam more, dugačak dan. Lipe su procvetale, sa ogromnom ljubavlju sam posadila sve moje biljke u bašti.

Toliko lepote, rada, mirisa, boja su mi donela ova dva meseca.

 

Maj je more 🙂

 

Sreću me ljudi ovih dana sa konstatacijom da se vidi na meni boravak na moru, a moj odgovor svima je: Maj je more, ljudi 🙂

Prošle godine sam pisala na ovu temu potpuno oduševljena letovanjem u maju. Ove godine sam rešila da ponovim majski odmor i potvrdim doživljeno i izrečeno.

Krenuli smo 23. Maja iz prohladne i kišovite Srbije. Čak je i moj optimizam bio sveden na niži nivo kada je Sunce u pitanju na osnovu svakodnevnice koju ostavljam i vunenih čarapa.

Izvukla sam kupaće kostime, majičice, haljinice koje leto nosi sa sobom. Iskreno, čudan osećaj u kući koja se greje 🙂

Na sva pitanja bliskih ljudi odgovarala sam da idem pa kako bude. Promena sredine i miris mora će goditi,a sve ostalo ostavljam sebi kao benefit i iznenađenje.

 

Južno, južnije

 

Šta me je dočekalo južno, južnije? Nikako tužnije 🙂 Dočekalo me Sunce i more, nasmejani domaćini i leto koje počinje.

Čudan i zabavan osećaj da se u samo dva dana u jednom trenutku slojevito oblačiš,a zatim skidaš debeli duks, dugačke pantalone i uskačeš u kupaći kostim i letnju haljinu.

Upravo se to desilo. Stigli i već naredno jutro bili na plaži pod suncobranom. Iskreno, moj osećaj je bio, konačno svoj na svome.

 

Sunce, more, obale

 

Samo u tri reči sve što pričinjava najveće zadovoljstvo za moju dušu i telo. Često u šali volim da konstatujem da sam u nekom od prošlih života verovatno živela na moru 🙂 Ljubav je velika, ogromna.

Da ne bude zabune, svuda pođi kući dođi. Tu nema dileme niti bilo kakvog poređenja. O toj tananoj niti sam vam pisala u tekstu Naš grad,naša pravila. Međutim, kažite mi da krećemo na put za dva sata i ja sam spremna.

Upravo taj put na more, obalu velike vode je čarobna formula da je moja duša mirna i srećna.

Jug je ove godine bio za nijansu blaži sa velikom vrućinom. More je bilo nešto hladnije ali opet spremno da se družimo. Kao i prošlog maja bili smo oslobođeni najezde velike količine ljudi i gužve. Maj nam je doneo Sunce, mir, slobodu, uživanje.

Kao i prošlog juna kada sam vam pisala o mom prvom letovanju u maju i ovoga juna ću vam iskreno preporučiti da probate.

Oslobodite jedne godine drugu polovinu maja i krenite u avanturu. Sada sam sasvim sigurna da su šanse za dobar i kvalitetan odmor sigurne. Ovoga maja situacija sa vremenskim prilikama kod kuće je isključivala i pomisao na letovanje. Odvažila sam se i krenula u noć…

Verujte mi, pun pogodak! Dve savršene nedelje u svakom smislu. Vratila sam se odmorna i sa širokim osmehom na licu 🙂

Baš to želim i svakom od vas i zbog toga delim svoje iskustvo. Sada još čvršće ostajem pri konstataciji: Maj je more, a jun ga prati u stopu 🙂

 

P.S. Da ne zaboravim, donela sam Sunce sa sobom i vrlo sam ponosna zbog toga 🙂

1 Komentar
1 FacebookTwitterPinterestEmail
U šetnji

NAŠ GRAD, NAŠA PRAVILA

od strane Vesna

Novosađani

 

Ovaj podnaslov, Novosađani, mi daje mogućnost da napišem roman. Nije mi to namera ali svakako bih želela da se, iz mog ugla, osvrnem baš na nas.

Život mi je dozvolio da zagrabim malo srećnija vremena i da prozujim po nekim raznim gradovima. Uvek je bilo zanimljivo i ugodno iskustvo. Po svojoj prirodi volim da upoznajem nove i drugačije predele, ljude, običaje, kulture.

Ipak, moram vam reći da sam prilikom svakog predstavljanja na pomen mog grada dobijala posebno poštovanje. Meni je to istinski značilo i znači do dana današnjeg jer sam srećna kada ljudi prepoznaju duboku nit koja se decenijama provlači kroz Novi Sad i čini nas Novosađanima.

 

Zašto

 

 

Zašto tako mislim i pišem? Pre svega, volim poziciju na kojoj su naši preci odlučili da se nastane. Ne mogu da zamislim sebe u gradu koji nema veliku vodu 🙂 Dunav je naše more, ljubav,naš život. Zatim imamo Frušku, naša pluća, vazduh, mir.

Sagradili su nam Tvrđavu i obeležili nas zauvek 🙂 zvezdom koja sija i širi na sve nas samo lepotu i osmeh, sigurnost.

Naša balkanska vetrometina u Evropi dovela nam je i divne ljude. Ravnica nas je razmazila i naučila da živimo u izobilju, a istok i zapad su nam doveli ljude koji su doneli deo svojih običaja i kulture.

Naš grad

 

 

Da, izrastao je naš grad, a mi smo ga obeležili. Čini mi se da se taj lagani tempo života, ljubaznost i široki osmeh dobrodošlice ukorenio mnogo pre nas. Dopada mi se što su ljudi dolazili i odlazili ali je najveći broj njih prepoznao baš to kao osnovu Novosađana.

Upravo šarolikost svih nas i poštovanje koje delimo jedni prema drugima čine naš mali prostor u Univerzumu toliko prijatnim za život i toliko posebnim. Uvek obrazložim svim gostima koji primate kako lepi momci i devojke šetaju ulicama rečenicom da se osvrnu malo u nazad i shvate koji su se sve narodi ovde pomešali 🙂 Kako ne bi bili lepi i stasiti, pametni i vredni?

 

Naša pravila

 

 

Postoje i nežno negujemo naša pravila. Nisu teška i stroga. Sve je prosto, jednostavno. Nauči svoju decu da je hvala, molim, oprosti, izvini sasvim normalno koristiti u situacijama kada se to očekuje. Čuvaj svoju okolinu, ne bacaj otpatke. Poželi dobro jutro svom komšiji, javi se. Pomozi starijem od sebe, ponesi torbu sa pijace. Pomozi mlađem od sebe da pređe ulicu.

Nije teško? Zar ne? Upravo zato što mislim da sve to još uvek postoji u našem gradu mislim da je drugačiji i poseban. Ta tiha uljudnost i gospodstvenost se oseti. Nekada kažu da smo hladni, da ne iskazujemo emocije. Mislim da tako razmišljaju ljudi koji nisu dotakli dušu Novosađana. Ne zameram im J

 

Izvoli

 

 

Širimo se, rastemo i svaki novi čovek će biti dočekan rečima: izvoli, dobrodošli 🙂 Dolazimo do tačke gde se neće svi složiti sa mojim mišljenjem. Često čujem oko sebe izjave da je sve promenjeno, izmenjeno, više ništa nije kao pre… Naravno da je drugačije nego pre trideset godina. Morali bi dobro da se razmislimo da je isto. Gde je tu korak sa vremenom ako tapkamo u prošlom veku?

Grad je dobio mnogo novih stanovnika, stigli su novi običaji i navike. Iskreno, ne očekujem da će svaki čovek na prvu loptu prepoznati tu tananu novosadsku nit. Da li da je izopštimo, obeležimo? Ne, naravno.

Mislim da svako od nas treba u svojoj kući da neguje taj duh i običaje i mic po mic naučiće ih neka porodica do nas, pa neka sledeća. Tako redom, korak po korak.

Sve drugo je za mene predaja, odustajanje od lepih manira, uljudnog ponašanja, čestitosti i iskrenosti.

Nije to baš tako lako, znam ali vredi mnogo. Ostavljamo, na taj način, našoj deci neke lepe zadatke. Ostavljamo im da uživaju u vremenu u kojem žive, da se uklapaju i napreduju ali isto tako da gaje taj posebni duh koji naš grad izdvaja i čini toliko posebnim.

1 Komentar
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Momenti

ČITAŠ LI TI ŠTA?

od strane Vesna

Čudo

 

Po prirodi sam optimista i čudo je moguće. Naravno, dešava se onda kada to poželiš i potrudiš se. Samo od sebe, po nekada i po malo 🙂

Danas sam poželela da pišem i sela to da realizujem. Ovih dana sam najviše kod kuće i najviše od svega čistim. Da, dobro ste pročitali čistim dvorište, baštu, bacam stvari koje ne koristim i neću koristiti. Samo mi je u glavi šta baciti i gde se zavući da počistim.

Odlučila sam da sve što pišem bude moje razmišljanje i iskustvo. Rekoh sebi, OK onda ćeš pisati o velikom čišćenju okoline i glave.

Sednem na svoje mesto, slušalice na glavu, pustim sebi radio da slušam i krenem. Onda se desi čudo! Iz iste te moje glave izađe naslov koji je pred vama! Shvatim da ću ja nastaviti da čistim i bacam ali da ću pisati o mojoj velikoj strasti, o čitanju 🙂

 

Drage uspomene

 

Sve je to ipak povezano jer sam u tom prebiranju šta je višak polagano prekopala i neke drage uspomene. Uvek su fotografije na prvom mestu ali pale su mi pod ruku i knjige koje sam dobila u osnovnoj školi. Još su tu pored mene i ostaće zauvek.

U stvari, tako je krenulo. Tamo nekada, mnogo davno prigrlila sam knjigu i ne odvajam se od nje do dana današnjeg.

Danas shvatam da nam je divna, učiteljica Elvira ponudila knjigu da maštamo, a svaka sledeća je bila sopstveni izbor. Bila sam od one dece koja se zaljubila na prvu loptu 🙂 Svaki period života je donosio nove vrste romana, pesama, putopisa. Rasla sam uz taj paralelni svet koji nam dobra knjiga ponudi da proživimo. Beskrajno uživala.

Moram u ovom delu da se setim i našeg tihog bibliotekara Srećka. Svojim prisustvom i nenametljivim savetima predlagao je za šta da se odlučimo. Čini mi se da nas je sve u Petrovaradinu upoznao i tačno znao šta je u našim glavama i šta je zanimljivo, korisno baš za svakoga od nas.

 

Prva strana

 

Bila je to prva strana moje knjige o knjigama i čitanju. Ispisana je u ranom detinjstvu i piše se do dana današnjeg. Možda će nekada biti stavljena u korice i puštena u svet, možda neće nikada. Dozvoliću vremenu i mašti da odluče u moje ime.

Osećam da se sada od mene, u tekstu sa ovom temom, očekuje preporuka. Oprostite mi ali ja se neću baviti konkretnim predlozima. Bio bi to pogled mojih očije, a ne vaših. Ono što je moja ideja je da vas podsetim još jednom da zavirite u magični svet reči i drugih pogleda na svet oko nas.

Ne postoji jedna knjiga koja će vas upoznati sa istorijom, čarima dalekih zemalja ili postulatima koji život čine srećnim. Nije napisana. Ipak, ako odlučite da sebe upoznate sa više verzija istorije, više opisa života u dalekim zemljama i više pogleda na sreću dozvolićete sebi da dođete do samo svog zaključka.

Svaka knjiga sa temom koja nas interesuje daje nam priliku da obujemo neke druge cipele i prošetamo. Kada se vratimo u svoje možda će nas malo žuljati neki kamenčić koji je zalutao ali pogledali smo svet sa druge strane i naučili da se lakše šeta bez tog kamenčića 🙂

Predlog

 

Moj predlog je da se ušuškate i uzmete knjigu u ruke 🙂 Uvek kada imate želju da svoj život živite samo po svom knjiga je tu da vam to obezbedi. S obzirom da smo socijalna bića, naravno da je neprirodno da očekujete da će sve u životu biti baš samo po vašem načinu razmišljanja. Složićete se sa mnom da bi i to bilo dosadno. No, tu su knjige koje nas odvedu u razne situacije i dozvole nam da maštamo, zamišljamo.

Novi vek, novo doba nam je donelo i elektronske knjige. Pozdravljam i navijam. Po nekada čak dozvolim sebi da pročitam elektronsko izdanje ali ako me pitate, uvek stara, dobra pisana reč na papiru. Volim tako i to je moj izbor. Apsolutno podržavam mog brata koji ima na hiljade knjiga u elektronskom obliku i očaran je tom malom spravicom.

Najvažnije u celoj priči je da čitamo, istražujemo, učimo. Onog momenta kada shvatimo da uvek ima nešto novo, lepo, kvalitetno, korisno i da je u knjigama sve zapisano rastemo 🙂

Nikada nije kasno da porastemo i uz knjigu nikada ne stajemo. Jedini trik je da to izaberemo i krenemo.

 

P.S. Juče je bio Svetski dan knjige 🙂 Shvatila sam to oko pisanja sredine teksta. Kažem ja vama, čuda su moguća.

0 Komentar
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Momenti

KO SME TAJ MOŽE

od strane Vesna

Hrabrost

Sedim i razmišljam: da li da podnaslov bude strah ili hrabrost? Posle nekoliko minuta shvatim da ne želim da počinjem sa pričom o strahu. Verujem da ga je svako od nas apsolvirao u mnogo životnih situacija od ranog detinjstva. Velika većina ga živi ceo svoj život i uskraćuje sebi lepotu života.

Zato ćemo zajedno da se poklonimo i prigrlimo hrabrost 🙂 Potrebna nam je svaki dan u različitim oblicima. Uvek je sa nama ali od nas zavisi da li će biti izbor.

Odluka

Naravno, pre svega što učinimo ide odluka da delamo. Šta god to bilo. Kada iskreno popričam sa sobom šampion sam u planiranju šta sve želim, hoću da vidim, uradim, posetim, kažem, pročitam, poslušam… Moji najdraži ljudi, moja deca kada krenem da planiram često kažu: polako mama, biće, sačekaj malo, ne ide sve odjednom.

Ja bih da sve može odmah, sada. Nekada mi se čini da se dan istopi brzinom snežne pahulje, traje samo jedan tren. Zbog toga želim da svaki moj dan na kraju, kada Sunce krene na spavanje ima srećan kraj, aktivnost koja ima rezultat da sam ostvarila nešto od mojih planova.

Akcija

Sada dolazimo do najvažnije tačke, akcija. U mom večernjem sabiranju dnevnih dešavanja i sutrašnjih planiranja zaista se trudim da budem vrlo iskrena sa sobom. Trudim se da sve isplanirano, a ne ispunjeno postavim na pravo mesto pred sobom. Ima li toga dana akcije?

Sada ću da vam poverim šta sam sebi priznala 🙂

Dobro prase

Za ranč Dobro prase sam čula od moje, već više puta spominjane, sestre koja živi u Holandiji. Šta da vam kažem? Ime ranča me apsolutno oduševilo 🙂 Za početak druženja prvo sam dobro pregledala njihov sajt. Svakako vam preporučujem da se upoznate sa prasencetom.

Elem, moja ideja je bila čim grane proleće, a ja do njih u Stare Ledince pa u šetnju po Fruškoj Gori. Ne treba ni da vam pričam kakvo je uživanje za mene svaki trenutak proveden u prirodi.

Proleće stiglo, a ja još ne stigoh do Ledinaca i Fruške. Hrabro sam sebi priznala da nemam niti jedan, dobar razlog za to. Izgovore imam, koliko hoćeš ali razlog nemam. Iskreno, baš sam se dobro osećala kada sam sve postavila na svoje mesto 🙂

´Ajde Vesna, da ne žmurimo i čekamo da prođe. Htela si, isplanirala ali nisi ostvarila. Nije to velika odluka, niti životno važan plan ali ja sam jako dobro jer od malih stvari krećemo ka velikima 🙂 Od malih hrabrih i iskrenih pogleda idemo ka drugim, malim i velikim.

Smem i mogu

Upravo tako, smem i mogu sebi da priznam i kada sam mogla bolje da uradim, odreagujem 🙂

Zašto vam sve ovo pišem? Ne bih da pametujem i bavim se poslovima motivacionih govornika, danas tako modernih. Moja ideja je da vas ohrabrim da budete iskreni prema sebi i odbacite izgovore da ugodite sebi :), a ničim ne ugrozite druge. Naprotiv, povedite sa sobom nekoga sebi dragog i krenite u avanturu.

Moj izbor je uvek tišina prirode, da hodam i razbistrim misli. Možda je vaš potpuno drugačiji ali je samo potrebno da se odvažite i krenete u akciju. S obzirom da smo na mom blogu 🙂  za sve ljubitelje Fruške Gore prvo pregledajte mapu koju je Fruškać nesebično i detaljno podelio sa nama.

Epilog

Podelila sam sa vama detalj iz svog života i jednu moju misao. Ništa, na izgled, veliko i previše bitno ali ja ipak mislim važno za neke sledeće, veće hrabre korake.

Stići ću ja do ranča, bez brige. To nisam dovela u pitanje ni jednog trena. Naravno, nekako se već podrazumeva da ćemo podeliti zajedno moje utiske. Jedva čekam i posetu i pisanje.

Za svakoga od vas ko je stigao do kraja ovog teksta toplo preporučujem da obilazak Fruške krenete od Srema. Šta ću, kad je Srem u mom srcu. Pisala sam vam o tome u tekstu Na današnjem sastanku predlažem.

Do neke sledeće avanture voli vas vasa Zujalica. Samo hrabro napred!

0 Komentar
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Momenti

PROTEGNI SE

od strane Vesna

Jutro

Velika sam jutarnja spavalica. Neke iznenadne životne okolnosti su mi dozvolile da me više ne budi sat i da moje jutro počinje kada ja odlučim. Velika privilegija 🙂 Koristim je obilno i radujem se na novoj prilici. Ipak, vrlo često nemam baš prijatan osećaj kada prespavam veći deo jutra. Nije to često ali svaki put kada propustim taj čarobni deo dana ostane mi tiha tuga u duši. Nema reprize. Prošlo.

Jutro je najlepši deo dana. Novi početak, u proleće i leto Sunce koje se rađa i svako jutro nas podseća na novu šansu, novi jednodnevni životni ciklus. Ima tu mnogo simbolike ali još više uživanja. Mislim da to male bebe osećaju, formirani ljudi znaju,a ovima koji su “između” ne zameramo, priliči im da spavaju posle noćnog ludovanja 🙂

Jutarnja fiskultura

Kada izgovorim jutarnja fiskultura odmah se setim profesora fizičkog u filmu Lajanje na zvezde. Fenomenalni Dragan Gagi Jovanović nam je savršeno dočarao lik posvećenog nastavnika sredinom prošlog veka. Vežba, vežba i samo vežba 😉

Moram vam priznati da sam veći deo svog života proživela bez sprovođenja te jednostavne i važne istine. Ceo dan da me postaviš da radim matematiku i fiziku samo me nemoj terati na fizičko. Ništa nisam ljubila od tih disciplina. Sklanjala se na sve moguće i nemoguće načine.

Kako sam sazrevala shvatila sam veliku istinu o važnosti fizičke aktivnosti ali svi ponedeljci su bili moji. Teorija usvojena, praksa dobro zaostaje.

Otvorila oči

Kockice su se složile i širom otvorila oči. Toliko sam planirala i želela teoriju da sprovedem u delo i toliko sam izbegavala da sam bez reči krenula da budem fizički aktivna, da vežbam kada je to moje zdravlje zatražilo, bez reči protivljenja, pogovora i opravdanja za suprotno.

Život me demantovao u svim mojim opravdanjima i otvorio mi potpuno novu stazu. Otkrila sam novo uživanje i strast. Krenula sam da vežbam, više pešačim, vozim bicikl. Otkrovenje!

Istok je blizu

Za nas koji živimo “na raskrsnici” istok je blizu 🙂 Ja sam onda, u malo daljem komšiluku otkrila jogu. Pratila sam na raznim medijima ljude koji praktikuju jogu, gledala i sve mi se to činilo čudno, drugačije. Gde je tu vežba, umor? Sasvim slučajno na FB saznala za Zen joga centar. Zaintrigirao me naziv,priznajem. Kontaktirala ih, krenula i saznala da ja imam mišiće na telu za koje nisam znala da postoje pre joge 🙂 Aktivirali su se svi i pokazali mi svoje prisustvo. Neverovatno lep osećaj kada sasvim blago i u skladu sa svojim mogućnostima istegneš svoje telo i počastiš ga tom blagotvornom vežbom. Upoznala sam svoje mogućnosti, ograničenja i zaljubila se u to korisno istezanje tela. Dva puta nedeljno sa ogromnim zadovoljstvom priuštim sebi dva sata uživanja. Upoznajte i vi Zen, joga centar

Novo jutro

Sa ponosom otkrila novo jutro, jutro koje počinje jogom. Usvojila i naučila vežbe. Dosta njih naučila ali po svojoj intuiciji odabrala one koje meni prijaju i trudim se da svoje jutro počinjem vežbanjem joge. Neprocenjivo zadovoljstvo! Osećam se bolje i mnogo više sebe poštujem jer znam da sam uradila nešto vrlo korisno za svoje telo, za svoje zdravlje. Krenula u istraživanje po Internetu i otkrila Maju Popov, You Tube kanal Maje Popov

Pored moje drage Tanje, još jedna Gospođa koja sa puno ljubavi uči sve nas da vodimo računa o svom telu.

Pokreni se

Pored joge šetnja je dopunila moje aktivnosti. Zujalica je nastala iz potrebe da sam aktivna i da hodam što više. Verujte mi, savršen spoj. U šetnji otkrijete uvek nešto novo, sretnete prijatelje koje dugo niste videli, upoznate svoje okruženje bolje. Uvek nekako jedno dobro delo za sebe povuče još lepih, korisnih i interesantnih događaja.

Zato, svako novo jutro počnite sa vežbanjem! Dan će vam biti lepši kada u njega krenete zadovoljni sobom i sa velikim osmehom na licu jer ste se dooobrooo protegli 🙂

0 Komentar
2 FacebookTwitterPinterestEmail
Momenti

URBANA GERILA STUPA

od strane Vesna

Tvrđava bez smeća 2

Ponovo ću da počnem sa konstatacijom da smo odabrani jer živimo sa Tvrđavom pored nas. Moj grad volim i poštujem mnogo, jako mnogo, neizmerno 🙂 ali kada me neko pita odakle sam najčešće odgovaram iz Petrovaradina. Zbog Tvrđave, naravno. Mada, moram priznati da je, po mom skromnom mišljenju, najlepši deo mog grada Gradić ili kako to zvanično kažu Podgrađe. U stvari, Đava gore, Đava ispod, Gradić – ne odvajaj 🙂

Kada ja vas tako, po malo udavim sa pričom o ljubavi onda svakako možete razumeti da sam brojala još koliko spavam i idem na Đavu da budem deo akcije Tvrđava bez smeća. Kao kada deca idu na ekskurziju tako sam i ja u subotu uveče spakovala ranac i brzo u krevet.

10.03. dan D

Upravo tako, 10.03. nedelja, Sunce na sve strane sija, a naša Lepotica čeka vredne i odgovorne ljude.

Pratim već godinu dana rad UGRIP-a ali nisam ni u snu znala koliko je tu rada, ljubavi, energije, osmeha. Sve sa ciljem da se očuva Tvrđava, njena istorijska vrednost i podigne svest svakog pojedinca o potrebi da pružimo deo sebe za dobrobit svih.

Dogovor je bio da se vidimo u 7:30 u Štabu UGRIP ratnika podzemlja. Živa sam se pojela što sam krenula u pola osam od kuće i što ću na mestu sastanka biti u osam 🙂 Ljudi moji, kakva lepota je mene dočekala kada sam stigla na cilj! Nasmejani ljudi, raznih je tu godina bilo i svi spremni da dobro zasuču rukave i zarone u podzemlje. Ima nade za nas, prva misao.

Sve nas je po dobrom, starom običaju dočekao doručak, kafa, sve po redu. Kada sam videla prepune stolove shvatila sam koliko rada je uloženo da bi cela akcija bila, osim toga što je korisna, i uživanje za učesnike. Svaka pohvala.

Zaranjamo

Posle performansa UGRIP-a za dobrodošlicu učesnicima, podele na armije i preuzimanja alata krenulo se u odlučujuću bitku za Provijant. Pogledajte u samo nekoliko minuta kako je izgledao dan, Bitka za Provijant

Moje zaduženje je bilo u štabu. Naš General, predivna Milica koja uz osmeh i sa pesmom stiže sve. Kuvali smo ručak za umorne ratnike i bili logistika svake druge vrste. Po potrebi. Ništa nije bilo teško i ništa nije bilo nemoguće. Fenomenalan osećaj! Sve funkcioniše jer smo svi došli sa velikom željom da budemo korisni i da svako na svoj način bude deo velike i važne akcije.

Rat protiv đubrova

Ove tri reči na duhovit način prikazuju suštinu 🙂 U celoj priči koju vam predstavljam moj najjači utisak je upravo osmeh i neverovatna količina energije, rada koju su ljudi spremni da daju da bi nam svima bilo lepše.

Grupa građana volonterski sprema i čuva jedan od najočuvanijih kontraminskih sistema na svetu. Ne razbijaju glavu da li je to nečija dužnost, obaveza. Prosto poštuju svoju okolinu i rade. Spremni su da prihvate da je svaki kamenčić Tvrđave naš.

Uložili su ogromnu količinu vremena i truda da bi organizovali veliku akciju, prikupili još vrednih zanesenjaka i krenuli u rat. General ove urbane gerile, Leon hrabro sve drži pod kontrolom i stupa napred. Sve velike vojskovođe su ostale upamćene jer se u borbu kreće sa uzvikom: za mnom! Leon, kao glavnokomandujući u ovom ratu protiv đubrova upravo tako stupa na čelu kolone 🙂

Povečerje

Sunce se polako sprema na počinak, umorni ratnici stižu sa osmehom i sjajem u očima. Rezultati njihove borbe su vidljivi i ogromni, neverovatni. Prvi utisak naših Generala je da smo odradili najveću akciju do sada kada gledamo rezultate sakupljenog smeća u samo jednom danu.

No, utisci su se stišali, a rezultati sumirali. U grupi na FB, Katakombe, podzemlje i nadzemlje Tvrđave Petrovaradin pročitajte Saopštenje za javnost i medije. Želim da verujem da ste kliknuli 🙂 i upoznali se sa svima nama imenom i prezimenom kao i da ste sagledali kroz količinu sakupljenog đubrova koliko smo kao najinteligentniji primerci na Zemlji spremni da ugrozimo svoj opstanak i opstanak planete, ekosistema.

Posle svega

Pa, posle svega slavlje, žurka, razmena utisaka. Tema za razgovor na pretek. Momenat kada se prašina slegla, vredni ljudi skinuli maske, pogledali se, nasmejali i osetili zadovoljstvo i ponos. Neprocenjiv osećaj!

Ja sam se odlučila da u tišini odšetam do kuće. Verujte mi, sa ogromnim zadovoljstvom i radošću. Pre svega, upoznala sam fenomenalne ljude, a zatim bila deo velikog i važnog poduhvata jer sam sama odlučila baš tako.

Emocije regulišu naš, veoma važan, hormon sreće 🙂 Prošla nedelja je po mojoj odluci moj serotonin podigla u nebo.

Zato, dozvolite sebi taj neverovatni osećaj da pružite sebe i kada to niko ne traži od vas, zato što želite.

2 Komentari
2 FacebookTwitterPinterestEmail
Momenti

MLADI BIRAJU

od strane Vesna

Obojimo naš grad

Prošle godine sam na zidinama Tvrđave videla poziv da obojimo naš grad. Iskreno, ideja mi se iz prve dopala ali nisam imala pojma ko zove i šta je pozadina poziva. Kockice su se složile kada sam poželela da se upoznam sa OPENS 2019 i dobila sam objašnjenje koje mi je postavilo sve na svoje mesto.

Moje iskreno oduševljenje mladim ljudima koji su svojim radom i kreativnošću naš grad postavili na tron mladosti Evrope ove, 2019. godine čitali ste u tekstu http://novosadskazujalica.com/opens-2019/

O tome koliko sam bila srećna da se njihovoj on line ekipi dopao tekst ne moram previše da pričam. Ulepšali su mi dan, mesec, početak godine 🙂 i učvrstili veru i nadu u sve ovo što vam pišem.

Umetnost osvaja polako

Upravo tako, umetnost nas osvaja polako i zauvek ako se prepustimo lepoti i emocijama koje nam šalje. Kada kažem umetnost mislim na sve vrste koje su nam na raspolaganju, koje su pored nas i nenametljivo se nude. Potrebno je krenuti, pogledati, poslušati, osetiti. Prepoznaćete po osmehu, leptirićima u stomaku, kada zažmurite šta je vama lepo i šta je nahranilo vašu dušu.

Zbog toga što sam odavno shvatila da će dobra knjiga, muzika, slika oplemeniti moj život bila sam vrlo zainteresovana za projekat u Galeriji Matice srpske pod nazivom Mladi biraju.

Iza moga oka

Kada sam saznala za ovu izložbu htela sam taj pogled iza mog oka da podelim sa vama i svim zainteresovanim. Obećala mladima da Zujalica stiže na otvaranje 🙂 Stigla 1. februara na otvaranje ali je sve bilo toliko popunjeno zainteresovanim ljudima da sam samo provirila sa stepeništa i sebi obećala da ću doći ponovo.

O čemu je reč? Grupa od dvadeset srednjoškolaca je postavila izložbu sastavljenu od eksponata Galerije Matice srpske. Upoznali su se sa radom restauratora, kustosa i načinom na koji se postavljaju izložbe. Potom su oni osmislili koncept, temu, izabrali dela i postavili izložbu. Svakako više i detaljnije o izložbi možete pročitati u tekstu Mladi biraju .

Ja sam se posle prvog pokušaja da vidim urađeno i neuspeha vratila u galeriju 🙂 Baš onako kako sam sebi obećala.

Mir kojim prostor zrači i škriputavi parket ispod nogu vas uvedu u laganu šetnju i pogled mladosti na umetnost.

Meni se pored sjajnih i vrednih umetničkih dela sa naših prostora najviše dopao deo u kojem su srednjoškolci izabrali da nam kroz slike prikažu kako su naši preci provodili slobodno vreme 🙂 Predstavili su nam sebe, prošetali kroz istoriju na vrlo zanimljiv način i prikazali nam, kroz vredna dela, čime su se paori i plemići bavili kada su želeli da se zabave, druže…

Da, to je iza mog oka najzanimljiviji deo, tačnije, njihov način razmišljanja, pogled šta je za njih zanimljivo. Upravo zbog toga sam najviše i želela da vidim ovu izložbu.

Pogled u budućnost

Posetite izložbu i pogledajte budućnost 🙂 Upoznajte se sa razmišljanjem mladosti, ljudi koji grade svoju i našu budućnost.

Ja sam spokojno napustila Galeriju. Videla sam poštovanje, divljenje, kreativnost. Poštujem vreme koje su izdvojili za ovaj posao, trud i posvećenost. Dopada mi se kako su na odličan način spojili prošli, pretprošli vek i njihov, 21 vek. Detalji u prostoru, komentari uz slike odišu njihovom svakodnevnicom i sjajno prate prošlost baš na njihov način.

Šta da vam kažem? Odvojite malo slobodnog vremena, prošetajte do Galerije Matice srpske i upoznajte svoju decu, prijatelje na još jedan način.  Oslobodite se straha od neizvesnosti. Okružuju nas divni, vredni i maštoviti ljudi. Podržite njihov rad i dajte im vetar u leđa pohvalama i aplauzom.

  • Mladi biraju
  • Ideja dela izložbe
  • Paja Jovanović, Igračica
  • Judita Ajzenhut, Dete na prozoru
0 Komentar
0 FacebookTwitterPinterestEmail