NA DANAŠNJEM SASTANKU PREDLAŽEM

Razmisli

 

Pronađi samo tebi drago i prijatno mesto. Odluči kako ćeš i na koji način upotpuniti taj momenat odmora. Učeni ljudi nam poručuju da nam je taj trenutak opuštanja neprocenjivo važan za fizičko zdravlje i mentalnu ravnotežu. Prebaci svoj mozak u opušteno-radnu funkciju i razmisli.

 

Želim da

 

svoje vreme, osim svakodnevnih obaveza, kvalitetno potrošim na: … Mislim da bi bilo sasvim zgodno da obezbediš sebi davno odloženi papir i olovku 🙂 Verujte mi na reč, pomaže u preduzimanju akcije, a to nam je osnovni cilj. Probaj da pustiš mašti na volju i da iskreno sebi priznaš šta je to što možeš da pribeležiš u rubriku želim da, šta je to što će ti prijati, a ti možeš sebi da priuštiš. Postoji sigurno!

 

Plan

 

Da, napravi plan. Ubaci se malo u vreme u kojem živiš 🙂 Kada odlučiš šta i ko  zaslužuje tvoje vreme ne moraš baš praviti bussines plan sa svim karakteristikama ali svakako možeš pribeležiti u kratkim crtama ideju. Delegiraj aktivnosti 🙂 dogovori se sa prijateljima ko i na koji način učestvuje u realizaciji.

Sve to može biti zabavan deo priče i vrlo konstruktivan. Imaš ideju, dogovorio/la si ko želi da je deli sa tobom i krećete.

 

Primer

 

Na zajedničkom okupljanju meni dragih ljudi, onih za koje u svakom momentu mogu da kažem prijatelji došli smo na ideju da jedan dan, popodne provedemo u obilasku i upoznavanju naše najbliže okoline. Baš tu, oko nas imamo toliko toga što znamo ali isto mnogo toga što smo usvojili kao znanje u tragovima. Čuli smo, načuli, učili pa zaboravili.

Na našem malom sastanku dogovor je pao, Sremski Karlovci! Upravo kao što sam predložila obaveze oko organizacije su podeljene ( Simovići odradili sve 🙂 ) i čekali smo subotu.

Oj, Karlovci, mesto moje drago

 

U zakazano vreme ispred karlovačke gimnazije našli smo se sa našim vodičem, prezanimljivim Dejanom koji predaje istoriju u gimnaziji i radi kao vodič u svoje slobodno vreme.

Naravno krenuli smo od gimnazije. Uvek je bila moja tiha patnja, a posle ove posete volim je još više! Upoznali smo se sa istorijom ove, za naš narod, škole od posebnog i ogromnog značaja. Svesno vam neću pisati šta smo mi to sve saznali pored osnovnog znanja koje smo znali sa naših časova istorije. O poseti njihovoj biblioteci i njenoj vrednosti da vam i ne pričam šta smo svašta čuli i pogledali. Za vas koji probate baš ovako da provedete popodne predlažem ponavljanje osnovnog gradiva http://www.karlgimnazija.edu.rs/o-skoli/istorijat-skole

Iz gimnazije smo krenuli dalje. Baš preko puta kuće u kojoj je živeo veliki Branko Radičević, naš dragi Dejan nam je približio priču o predivnom platanu koji već 300 godina krasi ovu ulicu. Savršeno! Verujte mi da smo ispod te velelepne krošnje uživali bar na trenutak isto koliko i Branko pre toliko godina. Magično!

Put nas je dalje vodio prema Kapeli mira. Naš dobro organizovani vodič nam je obezbedio da bude otvorena za nas. U toj relativno maloj prostoriji desilo se nešto što je u velikoj meri odredilo današnji izgled Evrope. Po malo je tužno što se mnogo više ne osvrćemo na tu značajnu i veliku istorijsku priču koja nam služi na čast i ponos. Odvojite malo vremena i upoznajte se https://fruskac.net/rs/istorija/kapela-mira-simbol-gde-se-pisala-istorija U obrisima ćete shvatiti koliko je značajan naš prostor i Kapela. Kada se organizujete i posetite je, do kraja će vam se oči otvoriti.

Sve ovo što sam vam napisala o Karlovcima pročitali ste za minut, a naša šetnja je trajala dva sata, prepuna lepote i istorije. Uživali smo svaki trenutak, naučili puno i dobro se zabavili, postavljali pitanja, na svako dobili opširan odgovor. Dva sata su prošla kao minut vašeg čitanja.

Naš zajednički zaključak je bio da nismo stigli sve da pogledamo. Ima još puno 🙂 Šta sad? Doći ćemo ponovo. Rešenje pronašli za tren 😉 Jednostavno karlovačka priča nije ispričana do kraja, a mi svakako želimo da je čujemo.

 

Al’ se nekad dobro jelo

 

Moram priznati da smo mislili da su dva sata sasvim dovoljna da se na ovaj način upoznamo sa Karlovcima pa smo posle dva sata od susreta sa Dejanom zakazali ručak u domaćinstvu Ljubičić. To je sad posebna priča. Upravo kao u naslovu ovog pasusa, al’ se nekad dobro jelo! Odlučili smo se za ribu jer Dunav u blizini to očekuje od nas. Dobili smo upravo pravi, domaći ručak k’o kadgod. Sve namirnice upravo sa ovog područja spremljene samo za vreme kada smo se dogovorili. Toplo i iskreno peporučujem  https://www.foodyas.com/CS/Sremski-Karlovci/310720219296125/Restoran-Ljubi%C4%8Di%C4%87

Akcija

 

Upravo to je jedino važno, akcija. Pokrenite se i svoj život osmislite baš po svojoj meri. Naš drugar kojeg smo zvali nije išao sa nama jer je on zamislio šetnju po prirodi. Odlično, čovek zna šta njemu prija i šta želi. Neodvojivi je deo naše male ekipe ali on je ovoga puta želeo nešto drugo.

Kako bi moj divni tata rekao, a stalno nam to ponavlja: ne dozvoli da vreme troši tebe, ti troši vreme.

 

P.S. Veliko hvala Baji i Simi na trudu, Dadi na društvu. Baš sam srećna što vas imam pored sebe!