Leto je let
Svake godine dolazak Sunca u naš kraj širi krila i poziva na let. Za mene je taj period godine posebno važan i dragocen. Pre svega volim svetlost i toplotu koja nas zapljusne i pozove napolje, na vazduh, u prirodu, šetnju.
Volim dugačak dan, rumene izlaske Sunca i vatrene zalaske. Osećaj slobode koji nam leto donese neprocenjivo je bogatstvo koje hrani dušu.
Leto nam donese kofere u ruke i ogromnu volju i snagu da krenemo u istraživanja, da poletimo 🙂
Poletela
Ove godine sam kofere spakovala krajem maja i krenula u svoja istraživanja i uživanja. Sećate se? Pisala sam vam već drugu godinu koliko je uzbudljivo odvažiti se i prigrliti more u maju 🙂
Pažljivo sam isplanirala ovo leto i već u junu krenula u novu avanturu. Banja Junaković je ove godine bila moja čarobna oaza da aktivno odmaram i tri nedelje budem sama sa sobom. Naravno da sam ovakva, kakva sam, razgovorljiva i radoznala upoznala nekoliko divnih ljudi ali neverovatan je osećaj da sam biraš kada ćeš se družiti, a kada uživati u tišini i svojim mislima, dobroj knjizi, plivanju.
Znate kako kažu reklame? Ali to nije sve 🙂 Već početkom avgusta sam spakovala svoj koferčić i krenula put Banja Luke. Taj deo Sveta je za mene posebna priča. Moji roditelji su rođeni u tim krajevima i kroz detinjstvo su me naučili da je to i moj kraj, da ova Novosađanka potiče odatle. Iskreno uživam svaki put kada se vratim u Banja Luku.
Ove godine moja velika, vesela porodica se sakupila sa raznih krajeva Sveta i družila u mestu gde su nam odrasli roditelji. Gledala sam ih, slušala, pričala malo naš maternji jezik, malo engleski i bila beskrajno zahvalna što ih imam i što sam sa njima. Svaki naš zagrljaj, osmeh je ogromno bogatstvo za mene.
Doletela
Zujalica doletela 🙂 u svoju malu, zelenu oazu. Kada sam predstavljela sebe i svoj blog napisala sam svuda pođi, kući dođi. Ovog leta je to sasvim praktično i potvrđeno.
Hodala, odmarala, uživala i stigla u svoj grad, svojoj kući. Uvek me dolasci kući ispune posebnom emocijom i uzbuđenjem. Svaki put kada stignem ne znam gde bih pre, da li u obilazak kuće, dvorišta, bašte. Zujim na sve strane i mirna sam, na poznatom i sigurnom sam.
Iskreno da vam kažem, ukoliko se dogodi prilika da spakujem svoj kofer eto mene na putu opet. Uvek spremna za novo iskustvo.
Kada malo razmislim, možda sam takva i zbog neopisive lepote povratka kući. To je za mene uvek poseban događaj. Da li je to možda zbog toga što sam sretnica koja ima jednu bazu ceo svoj život? Kuća je svih ovih godina u Petrovaradinu, Novom Sadu 🙂 Ili je to moj mentalni sklop?
Verujte, šta god da je iskreno, iz sveg srca uživam da putujem ali isto toliko i da se vratim kući.
Moj cvet
Sletela na moj cvet i nastavljam dalje. Oči su uprte napred 🙂 Život mi je poručio da je to najlepši pogled i za mene najkorisniji.
Moja poruka ovoga puta je da se potrudite, iskoristite leto i odletite. Na nekoliko dana ugodite sebi i upoznajte sebe i Svet.
Posle toga sledi isto toliko važan put, a zove se povratak kući. To je doživljaj za sebe, podjednako lep i uzbudljiv. Ispuni dušu, razigra srce, nasmeje lice i raširi ruke u veliki zagrljaj.
Dragi moji Novosađani i svi vi koji volite naš grad idemo u neke sledeće šetnje našim gradom i beskrajno uživamo što smo stigli kući 🙂
