Blog

U šetnji

TVRĐAVA BEZ SMEĆA

od strane Vesna

UGRIP

Danas me je moja draga drugarica pitala kada sam i kako čula za UGRIP-e. Nisam imala tačan odgovor jer ga nisam znala. Kada se malo vratim u prošlost mislim da sam nekako preko društvenih mreža nabasala na njih.

Sada mi je to pitanje manje važno. Beskrajno sam zahvalna što sam se upoznala sa radom ovih ljudi i što sam u prilici da moje prijatelje upoznajem sa njihovim velikim srcem za svoj grad.

Da vas ne držim predugo u neizvesnosti, nema potrebe. Organizovali su se kao grupa građana koja vredno i sa mnogo ljubavi svoje vreme posvećuje Tvrđavi i njenom podzemlju i nadzemlju. Uređuju, čiste podzemlje od decenijskog zanemarivanja i na najlepši mogući način predstavljaju našu lepoticu Svetu.

Taj deo naše istorije i naše svakodnevnice je predugo bio zapostavljen i ova fenomenalna grupa ljudi je rešila da tome stane na put. Izabrali su teži put ali ga gaze uzdignute glave, zasukanih rukava i sa puno uspeha.

Verujte mi da će vaše vreme biti kvalitetno ispunjeno ako kliknete na ovaj link UGRIP  i upoznate ih za početak na ovaj način.

Tvrđava i Zujalica

To je posebna priča i još “posebniji” osećaj. Pokušala sam da svoju emociju prenesem u tekstu Lepotica i zver Znam da ste ga prepoznali ali isto tako tvrdim da ja nemam dovoljno pravih reči da opišem baš sve što osećam. Verujte mi, čista istina.

Upravo zbog toga presrećna sam kada prepoznam istu ljubav i ushićenje kod mojih sugrađana. Ipak, najviše od svega mene je uzbudio i oduševio taj deo koji se kod UGRIP-a zove akcija.

Sve lepe reči i osećanja su deo priče koji je svakako potreban. Ipak, ono što ih potvrđuje i materijalizuje je konkretan rad. Grupa ljudi se organizovala i učinila upravo to, ljubav pokazala delom. Kao i sve u životu, mnogo više smo ono što radimo nego ono što pričamo 🙂

Rat Đubrovu

Upravo tako, UGRIP-i su objavili rat Đubrovu. Uspostavila sam preko FB sa njima kontakt i dobila poziv da se družimo pre godinu dana. Nisam ga realizovala. Prihvatam packu za moju neodgovornost i lenjost.

Ipak, u ovaj rat sam svim srcem odlučila da se uključim. Sve ovo pišem da vas obavestim da 10.03. u cik zore svi zainteresovani mogu biti na Tvrđavi, zasukati rukave i krenuti u jedan plemeniti rat. Idemo da radimo zajedno i samo jedan dan posvetimo našoj lepotici. Sve nam je obezbeđeno. Potrebna je dobra volja, širok osmeh i udobna obuća i odeća. Sve ostalo će se desiti spontano i sa puno dobrog raspoloženja.

Ukoliko se odlučite da samo jedan dan budete korisni i zadovoljni sobom izvolite link  Prijava za akciju Tvrđava bez smeća II  

Kad’ se ruke slože

sve se može! Sa malo reči dečije pesmice rečeno mnogo 🙂 Danas su smislili da se to zove društveno koristan rad. Po mom skromnom mišljenju to je samo ljubav na delu. Potrebna je svaki dan, potrebno je voleti i poštovati zajednički prostor. Negovati ga, ne prljati, održavati. Naša Tvrđava je neprocenjivo bogatstvo koje je tu, pored nas. Krasi i oplemenjuje naš život. Izdvaja nas od mnogo drugih naseobina raznih vrsta. Postoje organizacije, preduzeća koja brinu o njoj. Na žalost, mišljenja sam da ne postoji dovoljno zaposlenika koji mogu umiti našu lepoticu koliko je ljudi koji je mogu ukaljati.

Zato, hajde da složimo naše ruke i uradimo svi po malo da bi naša Tvrđava dobila mnogo! Vidimo se na Đavi 🙂

P.S. Mislim da već dugo nisam ovako brzo napisala tekst koji želim da ljudi čitaju i možda oplemene svoju svakodnevnicu. Verovatno je to zato što ja već dve nedelje znam gde sam 10.03. i jedva čekam. Mislim onda da nema potrebe da vam naglašavam koliko mi je važno da nas bude što više 🙂

0 Komentar
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Moja ideja

ŠARMIRAJ NOVU GODINU

od strane Vesna

Lepota je u oku posmatrača

Da, upravo tako. Lepota je u oku posmatrača. Ono što ostavlja bez daha je broj ljudi na planeti, svako sa svojom lepotom i pruža nam se prilika da živimo samo sa lepim  i šarmantnim dešavanjima, pejzažima,trenucima… Uvek imamo šansu da je pored nas neko čije oči u tom trenutku imaju lepu sliku ispred sebe i spremni su da je podele. Ili nisu? Ili je sve manje?

To me brine i rastužuje. Postoje momenti kada sam istinski zabrinuta za budućnost. Nisam u brizi da li će se stići na neku susednu planetu ali sam istinski zabrinuta da li će prvi komšija za nekoliko desetina godina ili manje poželeti svom komšiji dobar dan. Već mi se dešava za mene neverovatna stvar, a to je da me sreću poznanici i kažu: divna su ti deca, jave se na ulici! Ljudi, šta je tu toliko divno da se naglasi? Iza mog pogleda to je nešto što nema potrebe naglašavati, što se nekako podrazumeva, što je najosnovniji red pristojnih ljudi.

Brzi voz

Ukrcali smo se i kao vrsta jurimo mnogo brzo. Životi su nam krenuli još malo pa kao oni japanski, mnogo brzi vozovi. Nemojte me pogrešno shvatiti, pet za kraj godine za Japance 🙂 Vredan i posvećen narod sa mnogo neverovatnih ideja koje realizuju.

No, mi kao deo prirode smo prestali da osluškujemo i živimo u skladu sa svojim prirodnim okruženjem. Prestali smo da u prirodi tražimo odgovore i pratimo njen tempo. Nekada imam utisak da smo umislili kako možemo sami sve da smislimo, napravimo. Niko nam ne treba.

Sve to se prenelo i na odnose unutar ljudi. Osamili smo se, zaboravili jedni na druge i doza samoživosti se već sada polako primećuje među naraštajima koji stasavaju. Moraju bar delom svog mozga tako da razmišljaju da bi opstali u zajednici. No, sve više njih pretera i bez razmišljanja gura sve oko sebe zarad sebe.

Moje parče Sveta

Ceo svoj život živim u mom Petrovaradinu. To je moja mikroklima i moje parče Sveta. Ono najmanje i za mene najlepše. Ako složim još parčića naša zemlja se pojavljuje u svom sjaju koji poseduje, a još malo ako dodamo eto nama uzbudljive balkanske torte 🙂 Često mi se čini da smo nedovoljno svesni koliko lepote nas okružuje. Ubacili smo se i mi u taj brzi voz i sve brže jurimo. Životi su se zahuktali i u prolazu sve više nas uspe samo da primeti da je voz preleteo neku stanicu u životu. Nikako ne mogu da se otmem utisku da nama kao narodu to nikako ne prija, nije u nekom našem genetskom kodu. Otimamo se i borimo ali i posustajemo.

Ja sam usporila. Na žalost, nisam sama donela tu veliku i preko potrebnu odluku. Desio se problem sa zdravljem. Dobila sam novu drugaricu sa kojom planiram u miru da doživim još puno godina. Neću vas opterećivati tom pričom i detaljima. Nema potrebe. Moja nova najbolja drugarica mi je ipak donela nešto lepo. Naterala me da sednem i podvučem crtu gde sam i šta želim.

Za početak me je naučila da moram da usporim, da ne mogu baš sve da stignem. Naučila me da je briga o telu i duši podjednako važna. Dozvolila mi je da više ne moram svaki dan na posao. Volim sebe da zovem Gospođa penzionerka 🙂 Vratila me mojoj velikoj ljubavi, pisanju. Krenula sam da pišem moj mali blog i moja Novosadska Zujalica zuji i piše o svom gradu. Naučila me da se radujem svakom danu. Na velika vrata je vratila sve moje vrednosti i utvrdila ih. Posle mnogo godina jurnjave da sve stignem za sve moja drugarica je meni vratila vreme za mene.

Novo leto

Decembarsko sam dete ali sam toliko zimogrožljiva da je za mene Nova Godina ipak Novo leto. Volim svako godišnje doba ali leto je leto 🙂

Moja Nova Godina, Novo leto je svaki dan! Upravo tako. Svako novo jutro je praznik i obećava. Na malo teži način sam došla do tog saznanja ali sam zahvalna što sam ga pronašla i što ga živim. Nikada sebi nisam postavila ono najtužnije pitanje ljudi koji imaju problema: Što baš ja? Moje pitanje je bilo: Kako ću i šta dalje?

Idem dalje sa osmehom i ogromnom verom u sebe i ljude. Zato, usporite malo u godini pred vama, odvojite neki sat da budete u prirodi, uradite nešto za sebe ali i za slučajnog prolaznika. Razgovarajte, zapisujte, slušajte šta vam čovek preko puta govori. Mnogo sam knjiga pročitala na ovu temu ali je lično iskustvo ipak bilo potrebno da sve shvatim na pravi način. Budite malo hrabriji od mene i naučite na tuđem iskustvu.

Srećno Novo leto i svako sledeće.

0 Komentar
1 FacebookTwitterPinterestEmail
Momenti

OPENS 2019.

od strane Vesna

Biće bolje ako budeš tu

Garavi sokak

Ako ‘oćeš ti
oči pokisle da odmoriš
evo ti moji dlanovi
oni su davno, oni su davno
tvoji ostali
Biće bolje ako budeš tu
sa nekim život da podelim,
biće bolje ako budeš tu
da ljubav pobedi
Biće bolje ako budeš tu
sa nekim život da podelim,
biće bolje ako budeš tu
da ljubav pobedi
Ako ‘oćeš ti
sa jutrom da se pojaviš
ne moraš pisma pisati
moji su dani odavno
tvoji postali
Biće bolje ako budeš tu
sa nekim život da podelim,
biće bolje ako budeš tu
da ljubav pobedi
Biće bolje ako budeš tu
sa nekim život da podelim,
biće bolje ako budeš tu
da ljubav pobedi
Ako ‘oćeš ti
da krenu jedni točkovi
što moju sreću pokreću
okreni se, okreni se
i dođi mi
Biće bolje ako budeš tu
sa nekim život da podelim,
biće…

Imam dovoljno godina da se vrlo jasno sećam kada se ova pesma zavrtela na muzičkom nebu. Uvek mi je bila slatka ali tu se sve završavalo.

Međutim, maštoviti ljudi moga grada su je vratili u moj život na potpuno novi i drugačiji način. Pokazali su mi koliko je osećajna, lepa i topla. Velika!

Godina mladih počinje

Želela sam da pogledam na televiziji taj svečani trenutak kada godina mladih u Novom Sadu počinje zvanično i odgledala. Pasionirani sam posmatrač sportskih otvaranja, dodele Oskara, značajnih koncerata, svečanih obeležavanja istorijskih događaja.

Ipak, odavno nisam u samo sat vremena osetila toliko vedrine, emocije, radosti, mašte. Kreativni tim mladih ljudi nam je na jednostavan, vedar i toliko topao način pokazao sebe, mladost koja nas okružuje, a kojoj umemo toliko toga da zamerimo i omalovažimo. Priznajem da sam tužna i besna u isto vreme kada prisustvujem izjavama u kojima  rečenica počinje: E, u moje vreme… Zabranila bih, da mogu, taj sklop 🙂 Dozvolite im da uživaju u svom vremenu drugačijem od nekog prethodnog, tvog ma kojih godina bio ili bila.

Verujte mi da je sat u Sinagogi samo učvrstio moje uverenje o lepoti, radosti, širokogrudosti koju mladost nosi sa sobom.

Šansa

Presrećna sam jer su izborili svoju šansu da godinu dana njihov rad bude u centru pažnje grada, zemlje i čitave Evrope. Ništa im nije poklonjeno. Imali su plan, cilj i hrabro krenuli ka ostvarenju. Uspeli, podigli glave i krenuli dalje. Napravili program, predstavljaju se zemlji i Evropi na najbolji mogući način. Sasvim sam sigurna da je tako. Osmeh i žar u očima se ne može sakriti i da to želiš.

Istinski verujem da će naši mladi sugrađani iskoristi šansu za koju su se izborili, da će u narednih 365 dana predstaviti sebe u punom sjaju. Isto tako sigurna sam da će ova prilika koju imaju otvoriti vrata za nove projekte, ideje.

Ne cvikaj generacijo

Ovaj tekst pesme Atomskog skloništa se zavrteo na vinilu daleke 1977.godine https://www.youtube.com/watch?v=5ct8uDm4SYo i ostao kao odlična poruka svima koji dolaze. Upravo tako, bez straha prihvatite izazove i pokažite sebe i svoje mogućnosti.

Moji dragi Novosađani su prihvatili izazov i krenuli. Ponosna sam i beskrajno srećna što imam priliku da ispratim njihov rad. Zahvalna svim tehnološkim dostignućima koja mi to dozvoljavaju, a rešena da sve što budem u mogućnosti ispratim i svojim prisustvom.

Pored svih naših manjih i većih propusta podigli smo divne ljude koji nas nasleđuju 🙂

P.S. Upoznajte se sa radom vrednih i nasmejanih mladih ljudi, posetite prezentaciju na adresi https://opens2019.rs/

3 Komentari
2 FacebookTwitterPinterestEmail
Momenti

ZVONČIĆI,ZVONČIĆI…

od strane Vesna

Zvone celu noć

Da, u decembru zazvone i uvek nam ulepšaju život, podsete nas na kraj godine i sve što smo uradili za sebe i ljude koje volimo. Unesu dozu radosti, izmame osmeh na lice i pomognu nam da veselo završimo jednu kalendarsku godinu. Često imam dilemu sa tim godišnjim svođenjem računa, smislom svega toga.

Ipak, naučila sam da ima smisla, nije ništa strašno, bahato pohvaliti se sam sebi 🙂 To je najlepši način da sami sebi bar malo podignemo lestvicu i krenemo u nova osvajanja.

Nove ideje

Pre godinu dana , prošlog veselog decembra u mojoj glavi je počela da se rađa nova ideja. Ušla sam u neki novi svet, potpuno se pronašla i mnogo obradovala novoj šansi. Posle puno godina rada dobila sam šansu da se vratim svojoj prvoj, najvećoj ljubavi… pisanju.

Neću biti skromna, oduševljena sam Zujalicom. Sve mi se poklopilo na pravi način. Upoznala sam mnogo ljudi koji su odrastali na značajno drugačiji način. Novi gradovi, škole, drugari, prijatelji svako malo. A ja ceo život u mom gradu! Doživljavam to kao posebnu vrstu sreće i privilegije.

Put

Da se odmah razumemo, meni je dovoljno reći da za sat vremena krećemo negde, bilo gde i ja sam spremna za put. Takav mi genetski kod 🙂 Svako ko poznaje moju mamu, razumeće. Uspela sam i u tome, da upoznam dosta drugačijih zemalja, kultura, kontinenata. Želim još! Za mene je to najveće bogatstvo koje sebi možemo da priuštimo. Da vidimo novo, osetimo drugačije, naučimo nešto, upoznamo potpuno drugačije ljude i njihovo razmišljanje.

Dom

Pored svega toga ja imam dom, moje gnezdo gde je najlepše vratiti se. Moj Petrovaradin, Novi Sad, moju ravnicu. Zaista je divna poslovica koja kaže: Svuda pođi, kući dođi. Za mene je jedan od najlepših osećaja pogledati moj grad sa puta koji silazi sa Fruške Gore. Neprocenjivo!

Zbog svega toga moja Zujalica dobija potpuno novi smisao za mene. Jednostavno velika mi je želja i na neki način čast da što više ljudi upozna našu malu oazu. Jer mali smo i mnogo slatki, posebni.

Zujalica

Upravo je Zujalica oplemenila i ulepšala godinu koju privodimo kraju. Krenula sam u nešto novo, zanimljivo i dinamično. Uči me da gledam svoje okruženje pažljivije, da bolje slušam ljude sa kojima se srećem. Vratila me svim mojim životnim vrednostima, uvodi mi samodisciplinu, upornost, rad na velika vrata. Pčelice su važna bića u prirodnom lancu i zbog toga sam posebno ponosna što smo se uklopile na jedan novi, drugačiji način. Odaću vam moju malu tajnu, počela sam leti da ih primećujem kada su na nekom cvetu, da im se divim i više da ih poštujem.

Kraj je uvek novi početak

Kraj ove godine doneće nam početak novog perioda koji pruža šansu da se ostvarimo. Mnogo je nekih novih ideja u mojoj glavi i polako ćemo da ih ostvarujemo. Prvo ja, a vi ćete mi svojom podrškom, komentarom, sugestijom pomoći da budem bolja, zanimljivija. To je ideja, da zajedno veselo hodamo našim gradom, družimo se, razgovaramo i svaki dan pamtimo po nečemu lepom. Što više srećnih dana, lepša i srećnija godina, lepši život.

Vaša Zujalica nastavlja dalje sa svojim istraživanjem i deljenjem utisaka. Odbijam ideju da je sve oko nas sumorno i tužno 🙂 Potrebno je samo bolje pogledati, pažljivije, biti zahvalan i beskrajno iskren.

Kažu mi dragi ljudi da sam nepopravljivi optimista. Iz njihovih cipela je tako, iz mojih postoji milion razloga zbog kojih volim svoj dom, ljude, prirodu i sve što čini moj život veselim i raspevanim zujanjem 🙂

Zato, zujimo i dalje zajedno.

0 Komentar
0 FacebookTwitterPinterestEmail
U šetnji

ČOKOLADA

od strane Vesna

Može li sreća bez čokolade

 

Šta vam je prva misao kada kažete čokolada? Kada ja razmislim o ovom pitanju prvo mi se pojavi osmeh na licu i zamislim taj božanstveni ukus. Konačan zaključak: sreća 🙂 Sigurna sam da velika većina ljudi ima sličan osećaj. Imamo tu privilegiju da su nam priroda i pametni ljudi podarili neprocenjivo važnu i neopisivo lepu kombinaciju koja nam je asocijacija na uživanje, zadovoljstvo, sreću.

Odvojite malo vremena i pročitajte kako je i kada ta čarobna priča krenula http://www.cokolade.rs/istorija.html

 

Na raskršću

 

Do dana današnjeg vode se rasprave da li je dobro što živimo na raskršću. Ako zapadna civilizacija želi da zaviri šta se događa na istoku mi smo na putu. Isto tako je i sa radoznalim i hrabrim istočnjacima. Ja sam oduvek bila mišljenja da je to odlično. Imali su naši preci i mi sa njima uvek priliku da usvojimo nešto novo, dobro, drugačije, korisno.

Prvi pisani dokumenat u Vojvodini, o čokoladi, je ostavio ađutant velikog vojskovođe Eugena Savojskog 1697.godine kada su ga graničari uoči Senćanske bitke dočekali sa toplom čokoladom. Velika bitka koja je promenila tok dotadašnje istorije i moćno Osmansko carstvo krenula da vraća na Istok, a nama se približila čokolada.

 

Ideja+istorija+rad

 

Iskreno i sa ogromnom srećom propratim svaku priču koja je vezana za naš prostor na Zemlji,a u kojoj prepoznam ljude sa idejom koji poštuju istoriju i jako su vredni. Prosto volim kada ljudi imaju ideju, san i u svojoj kući krenu hrabro da svojim radom ostvaruju samo svoj san. Za mene nema dalje 🙂 Taj život ima smisao, svrhu i srećan je.

 

Eugen čokolade

 

Za priču da su dva prijatelja u Gložanu krenula da proizvode čokoladu znam od njenih početaka. U startu mi je bilo zanimljivo ali ne mogu reći da sam se previše interesovala u kom pravcu priča ide. Kao ideja mi se dopalo. Svaka priča koja kreće kao dobra ideja i u kojoj se nešto proizvodi ima moju bezrezervnu podršku 🙂

Pre nekoliko godina kroz moj posao upoznala sam jednog od vlasnika i shvatila da se priča o čokoladi iz ravne Vojvodine polako ali sigurno širi. Moje poštovanje veliko je i raste. Razmišljam, kada kažeš čokolada ljudi su već pored neke kravice u Švajcarskoj. Onda se pojave dva čoveka i odličnu čokoladu krenu da prave ručno u Gložanu. Uporno i hrabro rade i ostvaruju svoj cilj. Istinski uživam kada saznam da tu pored nas sve to može.

Spojili su istoriju, imali viziju i dobili smo Eugen čokolade 🙂 Najiskrenije vas molim nemojte samo meni verovati na reč, ili nekom vašem poznaniku. Probajte! Sva vaša čula će biti zahvalna, a famozni serotonin, hormon sreće će poleteti u oblake. Vodi se računa o svakom sastojku i to se oseti. Kada uđete u prodavnicu opet primetite da je svaki detalj važan. Kažem vam ja, sva čula uživaju. Prostor u kojem kupujete je uživanje za oči. Čokolada koju izaberete je oblika gde ne odvajate oči od nje, a kada probate vatromet za čulo mirisa i ukusa. O svemu se ozbiljno i posvećeno vodi računa.

Pošto se družimo on line za početak pregledajte sajt http://www.eugenchocolate.com/index.html

 

Sreća

 

Sreća je trenutak. Što više srećnih momenata naš život bogatiji. Kada probate Eugen čokolade na pravom ste putu 🙂

Međutim ja bih kroz ovu priču želela da istaknem još nešto. Svako od nas nije samo ono što priča, nego je pre svega ono što radi. Obožavam da maštam, uživam u tome. Ipak, preponosna sam kada nešto uradim, kada odem gde sam želela, sretnem ljude koje cenim, pomognem nekome, svojim postupcima živim u skladu sa rečima…

Upravo priča o čokoladi iz Gložana je za mene primer rada da bi se izmaštano pretvorilo u delo. Uvek zavisi samo od nas i naših izbora. Dva prijatelja su jedan od svetlih primera.

0 Komentar
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Momenti

ŽIVOT JE SAN -Izmaštao Kolja-

od strane Vesna

Zažmuri

 

Odvoji malo vremena i unesi note u svoj život. Samo zažmuri i poslušaj. Muzika je neodvojivi i neverovatno važan deo mog života. Ne postoji trenutak koji se ne može obojiti nekom kompozicijom. Kada smo srećni, veseli, besni, tužni, ostavljeni, zaljubljeni, šta god postoje note koje nas podignu, spašavaju, nasmeju, rasplaču… Kada odmaram, maštam, sedim na Suncu, radim u bašti, kuvam mora da mi svira nešto 🙂 prigodno trenutku, naravno. Za svako stanje duše postoji odgovarajuća muzika.

 

Godina koju živimo

 

Približavamo se kraju godine koju u ovom trenutku živimo. Brzo nam je stigao kraj. Od ponedeljka do petka pa vikend pa opet ispočetka eto nama novembra,a i decembra. Nisam baš ljubitelj svođenja računa, novogodišnjih obećanja na neki statistički način. U svakom trenutku možemo početi nešto novo i na neki način zabeležiti momenat koji se pamti. Tako sam ja juče gledajući ulaznicu za koncert shvatila da je moja 2018. godina obeležena vrlo čestim slušanjem albuma Jovana Maljokovića i ovih dana Nikole Pejakovića-Kolje.

 

Duša tanana

 

Kada je naša, lokalna muzika u pitanju moram priznati da mi je pored nota uvek važan i tekst koji prati muziku. Albumu Jovana Maljokovića i Balkan Salsa benda privukla me je duša tanana. To je bio početak 🙂 Odličan početak jer mi se preslušavanjem tog albuma otvorila predivna priča uz setni i po malo melanholični zvuk saksofona koji prati priču. Prepuno emocija iskazanih kroz muziku i tekst. Ljudi koji se profesionalno bave muzikom kažu da je to etno džez i ja im verujem na reč. Kako god nazvali vrstu odsvirane i savršeno aranžirane muzike ja sam ove godine beskrajno zahvalna što su nam iznedrili devet predivnih pesama koje hrane tananu dušu. Poslušajte https://www.youtube.com/watch?v=14I8BNbxz0c&index=2&list=PLIUHMuuuACiOA3ylsA1fdD3hk8brrisbG

 

Kolja

 

Za ovu priču želim pre svega da se zahvalim mojoj ćerki, Anji koja mi je skrenula pažnju da se dogodilo nešto na šta vredi obratiti pažnju. Poslušajte svoju decu 🙂 Za Nikolu Pejakovića znam već istinski dugo. Kao scenaristu, glumca, muzičara, reditelja. Svestran i beskrajno zanimljiv čovek već dugo. Uvek propratim šta je novo uradio, u svim oblastima kojima se bavi. U mojoj kući njegova muzika se vrlo poštuje i prati od samih početaka. Taj deo njegove priče mi je bio interesantan i zabavan ali nedovoljno interesantan da ga ciljano slušam. No, dogodio se album Četiri prsta!!! Sva tri uzvičnika sa ogromnim razlogom. Kada sam preslušala shvatila sam da će me na isti način uzbuditi i oduševiti i za deset godina, dvadeset. Moju dušu je dotakao muzikom i tekstom.  “Ovaj album je pun muzike, duboko je zarezao u muzičku prošlost, svest i stanje mog producenta, gitariste i prijatelja Voje Aralice i mene, tako da ga ja, zaista, posmatram kao moj ključni i najbolji album… Želim da ova ploča dođe do ljudi i da se sluša. Ranije, nisam baš puno mario za to”, ističe Kolja. Nemojte pronalaziti izgovore, poslušajte https://www.youtube.com/watch?v=XrUaOwAJZLo

Nije to sve! Za nas Novosađane Nikola će sa svojim bendom podeliti tu emociju 12.12.2018. u Studiju M. Toplo preporučujem da sredu obojite muzikom http://www.gigstix.com/sve-ulaznice/6-koncerti/2467-kolja-12122018-novi-sad-studio-m

 

Iskrena preporuka

 

Kada odlučite da uživate u preporučenim zvucima, molim vas stavite slušalice na uši 🙂 Toliko pravih instrumenata na jednom mestu to zaslužuju. Čini mi se da je to jedini način da ih sve čujete. Poslušajte i fenomenalne tekstove na oba albuma. Različiti su ali nose toplu emociju.

Sve ovo sam vam napisala sa slušalicama na ušima 😉

0 Komentar
1 FacebookTwitterPinterestEmail
Momenti

NOVI SAD TOP DESTINACIJA

od strane Vesna

Još malo

 

Da, još samo malo o podneblju gde živimo, radimo, planiramo, radujemo se, tugujemo… U mom prethodnom tekstu http://novosadskazujalica.com/na-danasnjem-sastanku-predlazem/ pokušala sam kroz nekoliko rečenica da vam dočaram značaj i veličinu prostora na kojem živimo. Kada sve to pročitam želim da verujem da sam uspela da vas zaintrigiram da krenete i upoznate se. Silno bih želela da što više vas zajedno sa nekim našim upućenim i stručnim sugrađaninom ili sugrađankom shvati koliko smo privilegovani što smo baš tu gde jesmo.

Verujte mi, od toliko važnih istorijskih događaja vezanih za naš prostor i za našu kulturu zavrti vam se u glavi,a kada vam to neko posloži i ispriča trenutno porastete bar nekoliko santimetara koliko ste ponosni i srećni.

 

Može li bolje

 

Večito pitanje koje sebi postavljamo: može li bolje, više? Uvek može za sve ili bar veliku većinu svega što radimo. Upravo tako je i u oblasti turizma i predstavljanja našeg grada. Kada prođete ulicama odmah shvatite da se radi. Umirite se, pogledajte oko sebe lica i poslušajte kojim se jezicima sve sporazumevaju. Gosti stižu, a mi takvi kakvi smo široko raširenih ruku ih dočekujemo.

Međutim, moja divna drugarica Aida kaže da nije bilo Eugena, bitke sa Turcima, pobede Evropa bi danas izgledala sasvim sigurno drugačije. E to, ne pričamo o svemu tome na pravi način. Mnogo je važno i veliko,a mi skromno i po malo sramežljivo spomenemo. Nemojte me pogrešno shvatiti ali ja bih na sva zvona 🙂 Velika dešavanja su bila baš ovde, veliki ljudi su stvarali baš ovde i nema razloga da budemo skromni. Sve su to naši preci na neki način i zaslužuju veliko poštovanje i ozbiljnu priču.

Top destinacija

 

Upravo tako, na trećem mestu top destinacija za 2019.godinu je Novi Sad! To je objavio britanski časopis Lonely Planet kao jedan od vodećih u oblasti turizma za ceo Svet. Kao što rekoh, radi se i istinski sam srećna zbog toga jer sam sigurna da zaslužujemo da nas ljudi upoznaju i na taj način shvate koliko smo posebni,a tako mali 🙂 Pogledajte ko nam još pravi društvo http://novisad2021.rs/lonli-planet-novi-sad-top-destinacija-2019/?jez=lat

„Elegantan i opušten, Novi Sad dolazi u centar pažnje turista, uprkos svom statusu drugog po veličini grada“, kažu u „Lonely Planet“-u. U samo dve reči preneta je suština, a na nama je da predstavimo i sve ostalo.

 

Mali čovek

 

Ukoliko čitate moje tekstove redovno verovatno ste primetili koliko potenciram upravo da je mali čovek najvažnija karika u svemu. Sve zavisi od želje, posvećenosti i rada svakog od nas ponaosob. Stručnjaci u svakoj oblasti koja prati predstavljanje našeg grada su uradili veliki posao i stigli smo na veoma važnu svetsku listu. Za poštovanje i čestitke.

No, svi ti ljudi koji stignu do nas da se upoznaju sa našom istorijom, arhitekturom, kulturom, prirodom, hranom doći će u kontakt sa nama, malim ljudima na poslu, užurbanim prolaznicima na ulici. Mi, novosađani smo lice našeg grada, ono najveće što ovaj trenutak može da ponudi.

Kroz ovaj način predstavljanja upravo mi, stanovnici Novog Sada imamo ogromnu priliku da celom svetu prikažemo koliko smo vredni, veseli, topli, druželjubivi, gostoprimljivi. Mi smo mnogo više od novinskog članka pisanog po narudžbi nekoga ili TV emisije koja ima neki nama nepoznat cilj,a govori o nama.

Moram vam ispričati malu priču. Pre, sada već dosta godina, bila sam na Tvrđavi na koncertu Stinga. Njegov prvi koncert u Srbiji. Lice sam gledala na video bim-u, naravno. Imala sam utisak kada je izašao da je bio polu smrznut, kao da je očekivao sve nas sa koskicama u nosu 🙂 Kako je koncert odmicao, publika odgovarala, pevala na njegovom licu se polako pojavio osmeh i led se otopio. Srdačno i sa oduševljenjem su ga dočekali ljudi.

To je za mene suština. Lepa reč, pomoć gostu na ulici, prijateljski stisak ruke i sve prave životne vrednosti koje se mogu pronaći među nama. Sigurna sam da nas je mnogo više koji tako svoj život živimo bez imalo želje da ga samo trošimo 🙂

0 Komentar
0 FacebookTwitterPinterestEmail
U šetnji

NA DANAŠNJEM SASTANKU PREDLAŽEM

od strane Vesna

Razmisli

 

Pronađi samo tebi drago i prijatno mesto. Odluči kako ćeš i na koji način upotpuniti taj momenat odmora. Učeni ljudi nam poručuju da nam je taj trenutak opuštanja neprocenjivo važan za fizičko zdravlje i mentalnu ravnotežu. Prebaci svoj mozak u opušteno-radnu funkciju i razmisli.

 

Želim da

 

svoje vreme, osim svakodnevnih obaveza, kvalitetno potrošim na: … Mislim da bi bilo sasvim zgodno da obezbediš sebi davno odloženi papir i olovku 🙂 Verujte mi na reč, pomaže u preduzimanju akcije, a to nam je osnovni cilj. Probaj da pustiš mašti na volju i da iskreno sebi priznaš šta je to što možeš da pribeležiš u rubriku želim da, šta je to što će ti prijati, a ti možeš sebi da priuštiš. Postoji sigurno!

 

Plan

 

Da, napravi plan. Ubaci se malo u vreme u kojem živiš 🙂 Kada odlučiš šta i ko  zaslužuje tvoje vreme ne moraš baš praviti bussines plan sa svim karakteristikama ali svakako možeš pribeležiti u kratkim crtama ideju. Delegiraj aktivnosti 🙂 dogovori se sa prijateljima ko i na koji način učestvuje u realizaciji.

Sve to može biti zabavan deo priče i vrlo konstruktivan. Imaš ideju, dogovorio/la si ko želi da je deli sa tobom i krećete.

 

Primer

 

Na zajedničkom okupljanju meni dragih ljudi, onih za koje u svakom momentu mogu da kažem prijatelji došli smo na ideju da jedan dan, popodne provedemo u obilasku i upoznavanju naše najbliže okoline. Baš tu, oko nas imamo toliko toga što znamo ali isto mnogo toga što smo usvojili kao znanje u tragovima. Čuli smo, načuli, učili pa zaboravili.

Na našem malom sastanku dogovor je pao, Sremski Karlovci! Upravo kao što sam predložila obaveze oko organizacije su podeljene ( Simovići odradili sve 🙂 ) i čekali smo subotu.

Ulaz u Karlovačku gimnazijua

Svečana sala gimnazije

Biblioteka

Pečat gimnazije

Kuća u kojoj je stanovao Branko Radičević

Potvrda

Platan od 300 leta

Slika kaže sve

Kapela mira

Drugari

Oj, Karlovci, mesto moje drago

 

U zakazano vreme ispred karlovačke gimnazije našli smo se sa našim vodičem, prezanimljivim Dejanom koji predaje istoriju u gimnaziji i radi kao vodič u svoje slobodno vreme.

Naravno krenuli smo od gimnazije. Uvek je bila moja tiha patnja, a posle ove posete volim je još više! Upoznali smo se sa istorijom ove, za naš narod, škole od posebnog i ogromnog značaja. Svesno vam neću pisati šta smo mi to sve saznali pored osnovnog znanja koje smo znali sa naših časova istorije. O poseti njihovoj biblioteci i njenoj vrednosti da vam i ne pričam šta smo svašta čuli i pogledali. Za vas koji probate baš ovako da provedete popodne predlažem ponavljanje osnovnog gradiva http://www.karlgimnazija.edu.rs/o-skoli/istorijat-skole

Iz gimnazije smo krenuli dalje. Baš preko puta kuće u kojoj je živeo veliki Branko Radičević, naš dragi Dejan nam je približio priču o predivnom platanu koji već 300 godina krasi ovu ulicu. Savršeno! Verujte mi da smo ispod te velelepne krošnje uživali bar na trenutak isto koliko i Branko pre toliko godina. Magično!

Put nas je dalje vodio prema Kapeli mira. Naš dobro organizovani vodič nam je obezbedio da bude otvorena za nas. U toj relativno maloj prostoriji desilo se nešto što je u velikoj meri odredilo današnji izgled Evrope. Po malo je tužno što se mnogo više ne osvrćemo na tu značajnu i veliku istorijsku priču koja nam služi na čast i ponos. Odvojite malo vremena i upoznajte se https://fruskac.net/rs/istorija/kapela-mira-simbol-gde-se-pisala-istorija U obrisima ćete shvatiti koliko je značajan naš prostor i Kapela. Kada se organizujete i posetite je, do kraja će vam se oči otvoriti.

Sve ovo što sam vam napisala o Karlovcima pročitali ste za minut, a naša šetnja je trajala dva sata, prepuna lepote i istorije. Uživali smo svaki trenutak, naučili puno i dobro se zabavili, postavljali pitanja, na svako dobili opširan odgovor. Dva sata su prošla kao minut vašeg čitanja.

Naš zajednički zaključak je bio da nismo stigli sve da pogledamo. Ima još puno 🙂 Šta sad? Doći ćemo ponovo. Rešenje pronašli za tren 😉 Jednostavno karlovačka priča nije ispričana do kraja, a mi svakako želimo da je čujemo.

 

Al’ se nekad dobro jelo

 

Moram priznati da smo mislili da su dva sata sasvim dovoljna da se na ovaj način upoznamo sa Karlovcima pa smo posle dva sata od susreta sa Dejanom zakazali ručak u domaćinstvu Ljubičić. To je sad posebna priča. Upravo kao u naslovu ovog pasusa, al’ se nekad dobro jelo! Odlučili smo se za ribu jer Dunav u blizini to očekuje od nas. Dobili smo upravo pravi, domaći ručak k’o kadgod. Sve namirnice upravo sa ovog područja spremljene samo za vreme kada smo se dogovorili. Toplo i iskreno peporučujem  https://www.foodyas.com/CS/Sremski-Karlovci/310720219296125/Restoran-Ljubi%C4%8Di%C4%87

Akcija

 

Upravo to je jedino važno, akcija. Pokrenite se i svoj život osmislite baš po svojoj meri. Naš drugar kojeg smo zvali nije išao sa nama jer je on zamislio šetnju po prirodi. Odlično, čovek zna šta njemu prija i šta želi. Neodvojivi je deo naše male ekipe ali on je ovoga puta želeo nešto drugo.

Kako bi moj divni tata rekao, a stalno nam to ponavlja: ne dozvoli da vreme troši tebe, ti troši vreme.

 

P.S. Veliko hvala Baji i Simi na trudu, Dadi na društvu. Baš sam srećna što vas imam pored sebe!

 

1 Komentar
1 FacebookTwitterPinterestEmail
U šetnji

ISKORISTI PONUĐENO

od strane Vesna

Jesen u mom sokaku

 

Svake godine mislim da leto prođe brzo,sve brže. Iskreno priznajem da volim kada je toplo. Ne bunim se nikada kada je toplo koliko god bilo. Volim tu veliku količinu Sunca oko sebe, dugačak dan, večernju šetnju… Ma sve volim kada je leto 🙂 No, bila bih nepravedna ako kažem da jesen u mom sokaku nije lepa na svoj drugačije obojeni način.

Kada podvučem crtu uvek nekako dođem do toga da nam svako godišnje doba ponudi drugačije uživanje, a mi smo čarobnjaci koji prepoznajemo (ili ne) i široko raširenih ruku prihvatimo, uživamo i volimo. Obrni-okreni sve zavisi samo od nas. Ponuda je raznolika i velika,a nama je prepušteno da izaberemo za sebe najbolje.

 

Ravnica

 

Sećam se dolazaka kući sa letovanja koja su uvek završavala posetom Banja Luci, rodnom kraju mojih roditelja. Pamtim taj osećaj mira kada stignemo u ravnicu. Uvek sam upravo to povezivala sa kućom. Ravnica oko nas i stigli smo. Jer šta drugo pita dete nego: kada stižemo? Da, ravnica je moja kuća, dom, prirodno stanište. Okružuje me od uvek i zauvek.

Naš lepi grad upravo svojim širokim bulevarima i starim sokacima pleni lepotom i pruža bezbroj mogućnosti da provedemo vreme napolju, na vazduhu, u šetnji ili vožnji bicikla.

 

Poteraj bicikl

 

E tu smo, evo rešenja 🙂 To je moj najlepši utisak od pre neki dan. Ulovila sam sunčanu stranu bašte u Gondoli i sela da popijem svoju limunadu, sačekam sestru i ćerku, krenem dalje. Sunčala se, grejala, uživala i posmatrala. Gondolu volim, tu baštu volim. Sviđa mi se taj mirni deo u zahuktalom gradu. Raskošno drveće Dunavskog parka preko puta, blizina Dunava, prelep pogled na nekadašnji Korzo. Kada je zima i hladno, veliki prozori su nam obezbedili sve to ali na toplom. Gondola je dobar izbor za sva godišnja doba. Detaljnije o kompletnoj ponudi pogledajte http://www.gondola-restoran.rs/ .

Gde je tu bicikl pitate se vi 😉 Svuda oko nas ravničara. To sam posmatrala ušuškana na sunčanoj terasi Gondole. Primetila sam prilično puno ljudi koji su svoj put od tačke A do tačke B rešili da pređu biciklom. Ravnica nam je pružila mogućnost da bez preterane muke poteramo bicikl i sve svoje prohteve rešimo brzo, lako i dobro za nas, okruženje. Ohrabrujuće je bilo što sam videla porodicu u vožnji, mlade, malo starije, mnogo starije sve u pokretu i u vožnji ka svom cilju. Moram vam priznati da sam primetila da su Novosađanke aktivnije po ovom pitanju. Takav je moj utisak bio tog dana. Naravno da je svaki njihov bicikl opremljen korpom, cvećem. Doterane, u vožnji na biciklu krenule na posao, pijacu, druženje. Razna godišta su prolazila, pozdravljala se učtivim klimanjem glave. Ja kao posmatrač sa strane, slučajni prolaznik u tom obraćanju sam osetila posebno razumevanje i prisnost, snagu i podršku.

 

Ugrabi priliku

 

Ravnica nam je čista srca ponudila veliku priliku da uživamo u prirodi. Želim da verujem da će naš grad dobiti u svakom svom delu staze za bicikliste jer to je naše glavno prevozno sredstvo. Da, to je naša prilika da volimo sebe i Svet oko sebe na pravi način. Bila sam znatno mlađa kada je moj, tada novi, drugar stigao iz planinskih predela i sa dvadesetak godina učio da vozi bicikl. Meni je to tada bilo smešno i čudno, a danas znam koliko smo privilegovani jer nam je rođenjem ponuđeno da uživamo u prirodi,a pritom će nam naše telo biti zahvalno što ga volimo na pravi način.

 

P.S. Nije mi bila namera da vam otkrijem toplu vodu već samo da vas podsetim i još jednom ohrabrim da iskoristite ponuđeno.

Gondola

Šimšir

Boje jeseni

0 Komentar
0 FacebookTwitterPinterestEmail
U šetnji

ZAJEDNIČKO DVORIŠTE U ZMAJ JOVINOJ

od strane Vesna

Dnevna šetnja

 

Nedavno sam u razgovoru sa mojom decom pokušala da izaberem kuda da vodimo naše rođake iz belog Sveta. Svo troje smo pokušali da budemo konstruktivni, maštoviti, da pokažemo najlepše i najbolje. Dala sam prednost mlađima od sebe, slušala. Moram priznati da sam bila po malo tužna kada su došli do zaključka da dnevna šetnja ne pruža veliki izbor u gradu Novom Sadu.

Konačan zaključak mlađih je bio da je naš centar grada mali. Hm? Da, možemo to pogledati iz te perspektive brzih i kratkih pogleda. Ja ih doživljavam upravo tako. Prosto su napretkom i brzim razvojem mladi danas svoj život usmerili na brzo i mnogo. Sve je tako u njihovim životima i svaki drugačiji izbor ih po malo stavlja sa strane.

 

Osmeh

 

Da se razumemo, sve smo mi to uklopili i naši rođaci su otišli sa velikim osmehom na licu, gomilom fotografija i video snimaka zaljubljeni u naš ušuškani mali centar grada. Velika je to razlika šetati Zmaj Jovinom i Dunavskom i nekim velikim gradom u Australiji.

No, ja sam posle svega toga ostala u nekim samo mojim razmišljanjima i analizama. Pokušala sam da dokučim šta je to što mi živimo i što možemo podeliti sa svetom. Sasvim sam sigurna da mnogo stručniji ljudi od mene već imaju pregršt odgovora na ovo pitanje ali dala sam sebi za pravo da probam iz perspektive sasvim običnog zaljubljenika u svoj grad da prenesem svoj intimni utisak.

 

Prođi ili ostani

 

Tako sam ja stigla do pasaža. Da, prođi ili ostani. Pasaž koji povezuje Zmaj Jovinu 22 i 24 je moj izbor. Ponovo sam bila po mom mišljenju 🙂 mudra i u više navrata sa mojom ćerkom ostala u Fićkiću. Nikada se nisam zbog toga pokajala. Prvo mi je ona zakazivala sastanke u Fićkiću, a zatim sam ja krenula sa svojim prijateljima da uživam u toj lepoj atmosferi. Upravo to je moj najjači utisak. Tu smo u centru zbivanja, a malo sa strane, tiho i mirno. Da se razumemo, Fićkić je mali, najmanji kafe koji ja poznajem ali sa lepim i udobnim prostorom ispred. Upoznata sam da u dugim zimskim noćima u tom majušnom prostoru izabrani koji uspeju da obezbede malo prostora za sebe uživaju i dobro se provode, druže… Ja sam posetilac kada je vreme napolju lepo i sunčano. U junu, kada lipa cveta potpuno je savršeno odvojiti vreme i posvetiti ga sebi baš tu, u tom dvorištu.

 

Dvorište

 

Upravo tako, taj pasaž ja doživljavam kao zajedničko dvorište. U osnovi to jeste baš tako. Dve istorijski vredne kuće u Zmaj Jovinoj, brojevi 22 i 24 dele dvorište. Nekoliko osnovnih informacija možete pogledati ovde:  http://www.ns.in.rs/en/ZMAJ-JOVINA-22/

Mislim da je upravo to magija koju možemo podeliti sa drugim ljudima, sa posetiocima. Taj zaboravljeni osećaj zajedničkog, a opet našeg. Ja sam u tom dvorištu izabrala Fićkić zbog preslatkog naziva, lepe bašte, drveta ispod kojeg mogu da sednem bez suncobrana, a da sam opet u hladu. Sigurna sam da bi neko od vas izabrao drugi deo dvorišta u kojem bi uživao i ponovo se vratio.

Ono što želim da ovim tekstom podelim, naglasim, izdvojim je baš taj deo kada ne moramo proći kroz dvorište koje je konstruisano kao prolaz nego ostati i odmoriti, sesti. Nije prošlo stotinu i više godina kada su ljudi živeli u zajedničkim dvorištima i delili život. Pritom bili srećni, nasmejani i zadovoljni. Brzo napredujemo, grabimo napred ali postoje tako male stvari koje oplemenjuju i izdvajaju nas kao vrstu na Zemlji. Mislim da svako od nas ima obavezu da ih neguje i prenosi dalje. Ne živimo više (u glavnom) u zajedničkim dvorištima ali imamo na našu ogromnu sreću prostore u gradu koji neguju upravo taj osećaj da zajedno može biti lepo i ugodno.

0 Komentar
0 FacebookTwitterPinterestEmail