NA SKRIVENO TE VODIM MESTO

od strane Vesna
Na skriveno te vodim mesto

Reče Bajaga

i svakom od nas u ovoj rečenici dozvoljava da izmaštamo razlog da se ušuškamo na skrivenom mestu. Sigurna sam da je svako od vas kada je pročitao naslov imao svoj razlog i svoju sliku kuda i zašto se osamiti i uživati.

Kada slušam Bajaginu pesmu doživljavam je kao promo song za turističku organizaciju Crne Gore što je potpuno opravdan razlog za stvaranje. Ipak, meni je iz cele prezentacije u glavi samo rečenica: Na skriveno te vodim mesto…

Zašto

baš to? Juče su se sklopile kockice i pokazao mi se taj znak pored puta 🙂 Zujala sam po raznim delovima grada, obavljala neke važne poslove. U jednom momentu sam se zatekla u Železničkoj ulici i gledala da što pre stignem do pošte pa dalje. Nebrojeno puta sam prošla tom ulicom ali sam juče uočila tablu ispred Makijato kuće na kojoj piše: Skrivena bašta ( Hidden garden ). Šta je sada to? Prva misao. Morala sam dalje ali je natpis memorisan i zauzeo je vrlo važno mesto.

Složilo se

sve na svoje mesto onoga trena kada sam sa mojom dragom drugaricom dogovarala mesto sastanka. Moj predlog je bio Kombinat, njihova bašta u Ilije Ognjanovića. Znate već moju opsesiju da sedim u gradu ispod drveta 🙂 To mogu baš tu. Pažljiva kao uvek, moja Baja je predložila kafe preko puta izvršnog veća. Znala sam šta misli ali smo se obe dvoumile oko imena 🙂 U trenutku sam prihvatila jer je to predlog žene kojoj jako verujem. Ključno je bilo što mi je rekla da imaju baštu u dvorištu. Tog momenta sam imala sliku table ispred Makijato kuće i tog momenta sam znala da je baš ta predložena bašta pravi izbor.

Iskreno,

baš sam se trudila da što pre završim preostale posliće i stignem u Corto Caffe 🙂 Često prolazim tim delom bulevara ali nisam do sada svraćala u kafe. Stigla sam pre moje prijateljice i vrlo lako pronašla tu ušuškanu baštu.

Tog momenta sve se složilo na svoje mesto. Znala sam zašto sam tu i bila preponosna na sebe što sam ulovila znak koji me je uputio na mesto gde ću se osećati dobro.

Upravo sam se tako osećala čim sam sela i osvrnula se oko sebe. Jedno dvorište je pretvoreno u kutak sa zelenilom u kojem se čujemo kada razgovaramo i u kojem ne može da sedi previše ljudi.

Više puta do sada sam pisala koliko volim ljude i koliko su pravi,iskreni ljudi važan deo svakog od nas. No, postoje momenti kada nam je mir važan, kada nam je razgovor važan. Postoje momenti kada nam je lopo da sami sa sobom mirujemo. Ovoga leta priroda nam je poručila da se umirimo.

Zbog svega toga kada sam se osvrnula po dvorištu Corto Caffe-a shvatila sam da sam na pravom mestu gde mogu da sednem, odmorim kada poželim samo sebe za društvo ali i kada mi prija društvo da podelim sa nekim važne ili manje važne reči.

Dopada mi se što nema previše detalja koji te okružuju ili vise nad glavom. Jednostavno uređen prostor koji ne opterećuje ali svakako pruža upravo ono što treba na užurbanom Bulevaru Mihajla Pupina. Sa bučne ulice i sa samo par koraka ulazite u mirno dvorište gde sebe častite odmorom ili nekim lepim druženjem.

Priznajem

nisam do sada često osećala potrebu za ovakvim mestima u centru velikog grada kakav je moj Novi Sad. Uvek me je potreba za tišinom vodila izvan grada. Vodi me i dalje u istraživanja. Isto tako priznajem da sam podjednako uživala u dvorištu Corto caffe-a, okružena starim zgradama,zelenilom.

Najlepše je što sam posle malo internet istraživanja saznala da postoji još skrivenih kutaka u gradu. Upoznajte se i vi na sajtu o našem gradu.

Dok ne odlučite kuda da krenete toplo preporučujem da svratite na Bulevar Mihajla Pupina br.13. Sigurna sam da ćete kvalitetno potrošiti deo svog dana 🙂

Možda će vam se još svideti...

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.