KO SME TAJ MOŽE

od strane Vesna

Hrabrost

Sedim i razmišljam: da li da podnaslov bude strah ili hrabrost? Posle nekoliko minuta shvatim da ne želim da počinjem sa pričom o strahu. Verujem da ga je svako od nas apsolvirao u mnogo životnih situacija od ranog detinjstva. Velika većina ga živi ceo svoj život i uskraćuje sebi lepotu života.

Zato ćemo zajedno da se poklonimo i prigrlimo hrabrost 🙂 Potrebna nam je svaki dan u različitim oblicima. Uvek je sa nama ali od nas zavisi da li će biti izbor.

Odluka

Naravno, pre svega što učinimo ide odluka da delamo. Šta god to bilo. Kada iskreno popričam sa sobom šampion sam u planiranju šta sve želim, hoću da vidim, uradim, posetim, kažem, pročitam, poslušam… Moji najdraži ljudi, moja deca kada krenem da planiram često kažu: polako mama, biće, sačekaj malo, ne ide sve odjednom.

Ja bih da sve može odmah, sada. Nekada mi se čini da se dan istopi brzinom snežne pahulje, traje samo jedan tren. Zbog toga želim da svaki moj dan na kraju, kada Sunce krene na spavanje ima srećan kraj, aktivnost koja ima rezultat da sam ostvarila nešto od mojih planova.

Akcija

Sada dolazimo do najvažnije tačke, akcija. U mom večernjem sabiranju dnevnih dešavanja i sutrašnjih planiranja zaista se trudim da budem vrlo iskrena sa sobom. Trudim se da sve isplanirano, a ne ispunjeno postavim na pravo mesto pred sobom. Ima li toga dana akcije?

Sada ću da vam poverim šta sam sebi priznala 🙂

Dobro prase

Za ranč Dobro prase sam čula od moje, već više puta spominjane, sestre koja živi u Holandiji. Šta da vam kažem? Ime ranča me apsolutno oduševilo 🙂 Za početak druženja prvo sam dobro pregledala njihov sajt. Svakako vam preporučujem da se upoznate sa prasencetom.

Elem, moja ideja je bila čim grane proleće, a ja do njih u Stare Ledince pa u šetnju po Fruškoj Gori. Ne treba ni da vam pričam kakvo je uživanje za mene svaki trenutak proveden u prirodi.

Proleće stiglo, a ja još ne stigoh do Ledinaca i Fruške. Hrabro sam sebi priznala da nemam niti jedan, dobar razlog za to. Izgovore imam, koliko hoćeš ali razlog nemam. Iskreno, baš sam se dobro osećala kada sam sve postavila na svoje mesto 🙂

´Ajde Vesna, da ne žmurimo i čekamo da prođe. Htela si, isplanirala ali nisi ostvarila. Nije to velika odluka, niti životno važan plan ali ja sam jako dobro jer od malih stvari krećemo ka velikima 🙂 Od malih hrabrih i iskrenih pogleda idemo ka drugim, malim i velikim.

Smem i mogu

Upravo tako, smem i mogu sebi da priznam i kada sam mogla bolje da uradim, odreagujem 🙂

Zašto vam sve ovo pišem? Ne bih da pametujem i bavim se poslovima motivacionih govornika, danas tako modernih. Moja ideja je da vas ohrabrim da budete iskreni prema sebi i odbacite izgovore da ugodite sebi :), a ničim ne ugrozite druge. Naprotiv, povedite sa sobom nekoga sebi dragog i krenite u avanturu.

Moj izbor je uvek tišina prirode, da hodam i razbistrim misli. Možda je vaš potpuno drugačiji ali je samo potrebno da se odvažite i krenete u akciju. S obzirom da smo na mom blogu 🙂  za sve ljubitelje Fruške Gore prvo pregledajte mapu koju je Fruškać nesebično i detaljno podelio sa nama.

Epilog

Podelila sam sa vama detalj iz svog života i jednu moju misao. Ništa, na izgled, veliko i previše bitno ali ja ipak mislim važno za neke sledeće, veće hrabre korake.

Stići ću ja do ranča, bez brige. To nisam dovela u pitanje ni jednog trena. Naravno, nekako se već podrazumeva da ćemo podeliti zajedno moje utiske. Jedva čekam i posetu i pisanje.

Za svakoga od vas ko je stigao do kraja ovog teksta toplo preporučujem da obilazak Fruške krenete od Srema. Šta ću, kad je Srem u mom srcu. Pisala sam vam o tome u tekstu Na današnjem sastanku predlažem.

Do neke sledeće avanture voli vas vasa Zujalica. Samo hrabro napred!

Možda će vam se još svideti...

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Scroll Up