Lepota je u oku posmatrača
Da, upravo tako. Lepota je u oku posmatrača. Ono što ostavlja bez daha je broj ljudi na planeti, svako sa svojom lepotom i pruža nam se prilika da živimo samo sa lepim i šarmantnim dešavanjima, pejzažima,trenucima… Uvek imamo šansu da je pored nas neko čije oči u tom trenutku imaju lepu sliku ispred sebe i spremni su da je podele. Ili nisu? Ili je sve manje?
To me brine i rastužuje. Postoje momenti kada sam istinski zabrinuta za budućnost. Nisam u brizi da li će se stići na neku susednu planetu ali sam istinski zabrinuta da li će prvi komšija za nekoliko desetina godina ili manje poželeti svom komšiji dobar dan. Već mi se dešava za mene neverovatna stvar, a to je da me sreću poznanici i kažu: divna su ti deca, jave se na ulici! Ljudi, šta je tu toliko divno da se naglasi? Iza mog pogleda to je nešto što nema potrebe naglašavati, što se nekako podrazumeva, što je najosnovniji red pristojnih ljudi.
Brzi voz
Ukrcali smo se i kao vrsta jurimo mnogo brzo. Životi su nam krenuli još malo pa kao oni japanski, mnogo brzi vozovi. Nemojte me pogrešno shvatiti, pet za kraj godine za Japance 🙂 Vredan i posvećen narod sa mnogo neverovatnih ideja koje realizuju.
No, mi kao deo prirode smo prestali da osluškujemo i živimo u skladu sa svojim prirodnim okruženjem. Prestali smo da u prirodi tražimo odgovore i pratimo njen tempo. Nekada imam utisak da smo umislili kako možemo sami sve da smislimo, napravimo. Niko nam ne treba.
Sve to se prenelo i na odnose unutar ljudi. Osamili smo se, zaboravili jedni na druge i doza samoživosti se već sada polako primećuje među naraštajima koji stasavaju. Moraju bar delom svog mozga tako da razmišljaju da bi opstali u zajednici. No, sve više njih pretera i bez razmišljanja gura sve oko sebe zarad sebe.
Moje parče Sveta
Ceo svoj život živim u mom Petrovaradinu. To je moja mikroklima i moje parče Sveta. Ono najmanje i za mene najlepše. Ako složim još parčića naša zemlja se pojavljuje u svom sjaju koji poseduje, a još malo ako dodamo eto nama uzbudljive balkanske torte 🙂 Često mi se čini da smo nedovoljno svesni koliko lepote nas okružuje. Ubacili smo se i mi u taj brzi voz i sve brže jurimo. Životi su se zahuktali i u prolazu sve više nas uspe samo da primeti da je voz preleteo neku stanicu u životu. Nikako ne mogu da se otmem utisku da nama kao narodu to nikako ne prija, nije u nekom našem genetskom kodu. Otimamo se i borimo ali i posustajemo.
Ja sam usporila. Na žalost, nisam sama donela tu veliku i preko potrebnu odluku. Desio se problem sa zdravljem. Dobila sam novu drugaricu sa kojom planiram u miru da doživim još puno godina. Neću vas opterećivati tom pričom i detaljima. Nema potrebe. Moja nova najbolja drugarica mi je ipak donela nešto lepo. Naterala me da sednem i podvučem crtu gde sam i šta želim.
Za početak me je naučila da moram da usporim, da ne mogu baš sve da stignem. Naučila me da je briga o telu i duši podjednako važna. Dozvolila mi je da više ne moram svaki dan na posao. Volim sebe da zovem Gospođa penzionerka 🙂 Vratila me mojoj velikoj ljubavi, pisanju. Krenula sam da pišem moj mali blog i moja Novosadska Zujalica zuji i piše o svom gradu. Naučila me da se radujem svakom danu. Na velika vrata je vratila sve moje vrednosti i utvrdila ih. Posle mnogo godina jurnjave da sve stignem za sve moja drugarica je meni vratila vreme za mene.
Novo leto
Decembarsko sam dete ali sam toliko zimogrožljiva da je za mene Nova Godina ipak Novo leto. Volim svako godišnje doba ali leto je leto 🙂
Moja Nova Godina, Novo leto je svaki dan! Upravo tako. Svako novo jutro je praznik i obećava. Na malo teži način sam došla do tog saznanja ali sam zahvalna što sam ga pronašla i što ga živim. Nikada sebi nisam postavila ono najtužnije pitanje ljudi koji imaju problema: Što baš ja? Moje pitanje je bilo: Kako ću i šta dalje?
Idem dalje sa osmehom i ogromnom verom u sebe i ljude. Zato, usporite malo u godini pred vama, odvojite neki sat da budete u prirodi, uradite nešto za sebe ali i za slučajnog prolaznika. Razgovarajte, zapisujte, slušajte šta vam čovek preko puta govori. Mnogo sam knjiga pročitala na ovu temu ali je lično iskustvo ipak bilo potrebno da sve shvatim na pravi način. Budite malo hrabriji od mene i naučite na tuđem iskustvu.
Srećno Novo leto i svako sledeće.
