INTROSPEKCIJA

od strane Vesna

Možda

Sasvim sigurno će ˝možda˝ koje živim ovog trenutka, u nekim godinama koje dolaze prerasti u nešto veće i ozbiljnije kada razmišljam o pisanju koje toliko volim. Učim se da konačno obratim pažnju na sve znakove pored puta koji mi se pojave i da ih prigrlim ozbiljno. Uvek ih je do sada bilo ali sam ih svesno ignorisala i uporno pokušavala da ispravim krivu Drinu i znak postavim na mesto.

Malo porasteš i shvatiš da ne ide baš tako. Pročitaj ga, saslušaj, pogledaj i primeni. Uradi tačno onako kako ti je poručio.

Godina

Ova 2020.godina je odmah startovala drugačije zbog samo dva broja koja je označavaju. Već prvog dana nam je pokazala koliko je posebna i odlučna da bude nova i dobro zapamćena. Uspeva joj u svakom momentu i pogledu.

U godinu smo zakoračili sa mišlju ma neće nas, Kina je daleko ali malo po malo i eto nama proleća koje smo proveli u kući. Pisala sam iz svoje kuće na temu koju živim u tom trenutku. Podelila sam svoje misli o izolaciji i iskreno verovala da ćemo iskoristiti ponuđenu priliku. Da li smo?

Avgust

Stigao nam i avgust. Sinoć sam primetila da nam je dnevna svetlost kraća za bezmalo sat vremena. Priznajem da se svakog, ali svakog avgusta na trideset i kusur stepeni iznenadim kako je brzo stigao i kako nam se jesen smeši iza prvog ćoška.

Ipak, ovog avgusta je sve drugačije. Mnogo i nekako silovito sam morala da se zaustavim i prihvatim oprez kao važnu životnu veštinu.

Ljudi koje srećem ali češće čujem primećuju da se Zujalica ređe javlja. Da, Zujalica je prihvatila stvarnost koju živi i krećem se samo sa određenim ciljem.

Danas je bio jedan od tih dana kada sam morala da napustim moje gnezdo. Šta mi je od današnjeg radnog zujanja ostalo u glavi?

Prošla sam pored terase jednog novog ugostiteljskog objekta u Hajduk Veljkovoj ulici. Velika bašta puna do poslednjeg mesta mladih ljudi koji sede i razgovaraju, jedu, piju… Nisam primetila da je bilo ko od njih stavio tu mehaničku zaštitu na lice, masku. Nisam primetila da je vlasnik obezbedio propisanu razdaljinu i fizičku distancu. Nisam primetila da je bilo koga briga što je ta bašta krcata ljudima.

Gde idemo

Često je pitanje gde idemo osnovni motiv čitavog dana. U stvari, svaki put kada iskoračim iz dvorišta i malo krenem dalje pitanje stigne.

Život me je okružio zdravstvenim radnicima. Slušam i htela ne htela zapamtim svašta. Ove godine svi ti ljudi kojima smo tapšali u osam sati proletos nose maske, naporno rade i pokušavaju, kada nisu na svom poslu, da objasne svom okruženju koliko je važno da ozbiljno prihvatimo novu normalnost i da budemo disciplinovani prema sebi,pre svega,a na taj način i prema svom okruženju.

Slušam kada se priča o tekstovima koji opisuju slučajeve obolelih u nekom drugom gradu i porede sa viđenim u našem gradu. Pratim neke kanale na TV, čitam vesti na Internetu.

Ništa od toga ne bih morala da gledam ili čitam ali pročitam i pogledam. Kada sve to saberem i izađem na ulicu u priličnom sam šoku. Moja porodica nije merodavna kao primer ponašanja i to je sasvim jasno. No, tehnika nam je omogućila da imamo pristup velikoj količini informacija. Moje svakodnevno preispitivanje je šta treba da se desi da bar značajno velika količina svih nas uključi glavu i dođe do zaključka. Znam da su zvanične informacije razne, konfuzne, često kontradiktorne iz dana u dan. Ali ljudi… nisu jedine.

Preispitivanje

Svaki put kada se vratim sa ulice krene preispitivanje, lična introspekcija na temu da li stvarno živim na oblacima ili grlim drvo sa obe noge na zemlji?

Moj zaključak je da odbijam da spustim pogled sa oblaka stojeći pored mog drveta 🙂 Odbijam da svrstam moju vrstu na zemlji, moje ljude u bića bez mozga koji razmišlja.

Želim da kroz ovaj mali tekst pokušam da osvestim bar nekoliko desetina, stotina ljudi da prihvate ozbiljnost situacije u kojoj živimo ovu 2020.godinu. Nova je i vrlo ozbiljna. Nemamo vremena da raspredamo priču zašto, kako, zbog čega. Doći će, sasvim sigurno, taj trenutak. No, sada moramo da se okrenemo trenutku. Moramo da organizujemo svoj život tako da sačuvamo sebe, svoju porodicu, prijatelje, slučajnog prolaznika na ulici.

Molim vas, ne čekajte da vas neko opominje, naplaćuje kazne, blati po televiziji. Samo otvorite oči, pitajte ljude u koje imate poverenja i odlučite da ovu godinu posvetite svom zdravlju. Velika je to vrednost, verujte mi na reč.

Možda će vam se još svideti...

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Scroll Up