DUBOKO UDAHNI, KRENI, ŽIVI

TRENUCI

Kada bih svoj život mogao ponovo da proživim

pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,

ne bih se trudio da budem tako savršen,

opustio bih se više.

Bio bih gluplji nego što bejah,

zaista vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.

Bio bih manji čistunac.

Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,

više sutona posmatrao, na više planina popeo,

više reka preplivao.

Išao bih na još više mesta na koja nikada

nisam otišao,

jeo manje boba,a više sladoleda.

Imao više stvarnih,a manje izmišljenih problema.

Ja sam bio od onih što je razumno i plodno

proživeo svaki minut svog života:imao sam,

jasno, i časaka ludosti.

Ali, kad bih mogao nazad da se vratim,

težio bih samo dobrim trenucima.

Jer, ako ne znate, život je od toga sačinjen,

od trenutaka samo, nemojte propuštati sada.

Ja sam bio od onih što nikada nikuda

nisu išli bez

toplomera, termofora,

kišobrana i padobrana.

Kada bih opet mogao da živim,

lakši bih putovao.

Kada bih ponovo mogao da živim,

s proleća bih počeo bosonog da hodam

i tako išao do kraja jeseni.

Više bih se na vrtešci okretao,

više sutona posmatrao i sa više dece igrao,

kada bih život pred sobom imao.

Ali, vidite, imam 85 godina, i znam

Da umirem.

Horhe Luis Borhes

Baš je teško posle ovih reči smisliti nešto zanimljivo, a da bude i pametno 🙂 Veliki pesnik je u tako malo reči izneo svoju viziju i suštinu života.

Nemam još uvek iskustvo, a negde ni pravo da budem u tako visokim raspravama ali dajem sebi za pravo da vam ispričam koliko malo hrabrosti i ludosti treba da odživite par lepih trenutaka u sred radne nedelje.

Razgovarali smo i pisali već o tempu života koji nas je zahuktao i ubacio u radno odelo i pižamu. Da se ne ponavljam previše.

Pisala sam i o toj našoj borbi da održimo opuštenu životnu nit koja nas spaja i vraća snagu. Pročitali http://novosadskazujalica.com/lepota-zivota-na-samo-jednom-mestu/ ?

Ovoga puta želim da se osvrnem na jedan davno ustanovljen običaj u našem gradu. Veseli provod u sred radne nedelje. Sigurna sam da veći gradovi od nas imaju nešto slično ali naša varoš to neguje već dosta dugo. I kada je broj stanovnika bio značajno manji znalo se koji je radni dan  rezervisan za Đavu, a koji za Točak. To je moralo biti ispoštovano. Prosto ne može drugačije, moraš otići, nasmejati se, sresti gomilu ljudi i uživati.

Upravo zbog toga sam bila prijatno iznenađena i srećna kada sam pre malo više od godinu dana saznala da utorkom moraš biti na svirci u Šećer & Soul.

https://www.facebook.com/secerandsoul/

Šećer & Soul

Da ironija bude veća, oči mi je otvorila moja već spominjana sestra koja živi u Holandiji. Upravo tako je bilo. I tada, a i prošle nedelje provele smo odlično utorak veče u Šećeru uz fenomenalnu svirku Tri jarca. Vrsni muzičari, iskusni voditelji kompletnog programa i fenomenalni Boris Režak. Trio za 5+! Kafe pun dobro raspoloženih mladih i nešto manje mladih ljudi spremnih da svoj život oplemene trenucima uz odlične muzičare i odličan izbor muzike koji se nudi utorkom. Svi razigrani i vrlo raspevani. Ne želim da vam prepričavam svaki detalj. Morate sebi to priuštiti ukoliko volite opuštenu atmosferu i domaći pop/rock repertoar.

Da, upravo tako. Šećer je mesto koje će vam utorkom uveče uliti životnu energiju za ostatak radne, zahuktale nedelje. Volim da svratim do njih i kada nije utorak, da se razumemo. Jutarnja kafa je prijatna, vrlo pažljivo se bira ko će svirati u Šećeru. A svira se svaki vikend. Kvalitet pre svega dolazi na prvo mesto. Dajem sebi za pravo da primetim da je to za svako poštovanje. Obraća se pažnja na svaki detalj i na taj način se traje 🙂

Da rezimiramo, obezbedite sebi što više tih trenutaka za pamćenje, trenutaka koji će vam nasmejati lice. Radim sutra, idem u školu, na fakultet? Da, treba i sve to. Savesno i najbolje što se može. Ali tih par sati veselog društva i dobre muzike će vas učiniti snažnijim i spremnijim za sve što nam svakodnevnica nosi. Malo ludosti i puno hrabrosti 🙂