Šetnja osnaži telo i oplemeni dušu.
Potpuno slučajno, tačnije vrlo spontano, večeras sam na kratko prošetala Zmaj Jovinom ulicom. Za vas koji dolazite u Novi Sad biću preciznija i reći ulicom Jovana Jovanovića Zmaja 🙂 Verujte mi da sam ovaj pun naziv ulice proveravala na Google-u. Ceo svoj život sam u Novom Sadu i Zmaj Jovina je nekako potpuno odomaćen i za nas jedini naziv ove ulice. Morala sam samo da proverim kojim redosledom su u zvaničnom nazivu gradski oci želeli da predstave našeg velikog sugrađanina,odnosno, da li prvo ime i prezime pa veliki nadimak ili obrnuto 🙂
Zauvek ću ostati na usvojenom nazivu Zmaj Jovina. Nekako toplo, domaćinski,ljudski, samo naše je upravo to. Kada se srećem sa ljudima ili vodim goste uvek će biti na taj način izgovorena lokacija te magične ulice. A upravo je tako doživljavam. Kao potpunu magiju našeg grada. Ni kraće ulice ni lepšeg prostora!
Večeras sam sa svojom sestrom i njenom devojčicom bukvalno prošla samo deo ulice. Ponovo sam ostala zadivljena i očarana brojem ljudi, ležernošću kojom zrači i opušta sve nas koji se tu nađemo. Moja sestra živi u Holandiji i upravo mi je večeras, po ko zna koji put, ponovila da kod njih nema tako nešto. Veliki broj šetača, zaljubljenih parova, mladih roditelja sa decom, starije gospode, tinejdžera u prvom izlasku. Svi na jednom mestu. Svi su tu negde opušteni, spori i zadovoljni. Postavila mi je pitanje odakle tim svim ljudima vreme i novac? U koje god doba dana uroniš u Zmaj Jovinu ljudi sede, druže se, šetaju. Uvek je puna i vesela. Ja tačan, precizan odgovor ne znam. Nisam se nikada udubljivala previše u moguće odgovore na tako jednostavna, a negde logična pitanja. U svim državama u kojima sam živela, a da nisam menjala grad, u Zmaj Jovinoj je bilo i jeste tako. Uvek ima ljudi i uvek je opuštena i prijatna. Sve države su imale neke sisteme i menjale su oblik i vlast ali nisu poremetile ritam života našeg grada. Ugrožavaju ga, moram priznati i napadaju sa svih strana. Menjaju na neki način i nas, sasvim sigurno. Ali ta nit koja se provlači verovatno desetinama godina ili duže ne puca i ne dozvoljava ni jednom društvenom uređenju da je prekine.
Novo doba – ljudi uvek isti
Da, upravo tako. Novo doba, neki novi sistemi, zahuktali način života. Sve to prihvatamo i živimo, poštujemo, prilagođavamo se. Da li to zovemo napredak, razvoj, evolucija… Kako god da zovemo mi tiho i nenametljivo držimo i čuvamo tu našu predivnu potrebu da usporimo i priuštimo sebi i dragim ljudima oko sebe malo odmora i druženja. Mislim da sve to ima veze sa nama i prostorom u kojem smo rođeni i živimo. To jako volim i negujem u svojoj porodici.
I večeras sam u tih nekoliko minuta čula neke druge jezike, razgovore. To je tako prirodna potreba svih ljudi ma gde oni živeli. Na žalost, neki od njih su dozvolili da ih taj ubrzani tempo života potpuno udalji od onoga što je na neki način iskonsko i prirodno. Kada bilo kojim povodom kročim u našu Zmaj Jovinu nekako se osećam dobro i optimistično 🙂 Želim da verujem da uz sve ludosti i teškoće koje tako stoički podnosimo još uvek pažljivo negujemo tu prirodnu potrebu da se odmorimo, nasmejemo i dišemo vazduh napolju.
Nisam imala odgovor na pitanje moje sestre ali smo se večeras na kratko baš slatko ubacile u tu vrevu divnih Novosađana i naših gostiju. I verujte mi uživale 🙂
P.S. Moja deca su večeras otišla da se sa svojim vršnjacima druže negde napolju. Smatram to kao lični uspeh. Kročili su u dvadesete i idu sasvim sigurno pravim putem.
