‘AJMO NA KAFU

od strane Vesna

DOMAĆA

Život nam vrlo često namesti neka razna čuda. Zgodno je ako malo uključimo mozak i prepoznamo magičnu poruku. Uvek postoji. Duboko sam ubeđena.

U mom slučaju desile su se neke na izgled ozbiljno komplikovane teškoće. U suštini i jesu. No, ja sam se stalno pitala šta tu može biti lepo i korisno. Šta je za mene dobro u naizgled vrlo ozbiljnoj situaciji. I naizgled i u stvarnosti 🙂 vrlo ozbiljnoj situaciji.

I pronašla par zgodnih pogodnosti za mene. Nećemo sada o svima, ima vremena. Ali jedna od najvećih je moje vreme. Ja sam u prilici da imam sve vreme ovoga sveta! Malo li je? Meni nikako. Naprotiv. Za mene ogromno! Najveći i najdragoceniji resurs danas je vreme. A ja ga sada imam. Srećnica 🙂

I krenem ja da obavim neke posliće po mom gradu. Spremna na sve. Stati u red, sačekati i tako više puta. Ali jedno od mojih uživanja je s vremena na vreme sesti u neki lep lokalčić i popiti kaficu. Sama sa sobom. Uživanjem sačekati obavezu koja mora pa mora da se odradi. Dan po meri. Vedar, sunčan i topao. Ponuda velika. Centar grada. Baštice na sve strane. Ljudi sede, uživaju, druže se. Lepota za videti. Gde ću ja? E ja ću ovoga puta sesti u poslastičarnicu preko puta pozorišta, City. Ne pamtim kada sam tamo bila. A tu je ceo moj život. Nije to baš malo.

Pristojna gospođa koja tu radi stiže do mene. Mnogo nas je. Dozvoljava mi da se priberem, okrenem oko sebe, smestim. To volim. Znam da hoću kafu. Volim ja i sladoled i kesten pire sa šlagom i limunadu… Ali sada želim samo kafu. Koju? Ovoga puta odlučujem se za domaću 🙂 Tako piše u ponudi kafe. Meni to baš nekako simpatično. Da, ja ću tu kao kod kuće, domaću kafu. I stiže njeno visočanstvo kafica. Kada sam probala nisam mogla da verujem! Ja kod kuće nisam baš spašena kada kuvam kafu. Uvek bude jaka. Ali ova! Jača i od moje kućne. Mnogo domaća. Ne smeta mi. Naprotiv, prijatno su me iznenadili. Zaista sam bila među puno nepoznatih ljudi, u centru grada,a kao kod kuće. Odlično! Kafa po meri. Mojoj. Ja prezadovoljna. I uživam u mojoj kafici.

Sve je dopunio Vuk od tri godine sa svojom bakom. Seli pored mene. Koliko lepote i čudnovate iskrenosti u malom biću. Baš mi se posrećilo. Pola sata potpune uživancije.

I idemo dalje. Imam ja još obaveza za taj dan. Ali magični trenutak ispijanja kafe je bila moja želja. A ko će mi želju ispuniti ako to sama sebi ne obezbedim? Ima ko, naravno ali prvo ja sebi 🙂 pa ćemo dozvoliti i drugima koji pokažu želju. Sa zadovoljstvom 🙂

Toplo preporučujem domaću i malo druženja sa sobom.

Možda će vam se još svideti...

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Scroll Up