Lako je
odgovoriti na pitanje zašto volim Gradić 🙂 Ostajem pri mnogo puta izrečenoj tvrdnji u rečenici da je to najlepši deo našeg grada koji živi na dve obale Dunava. Lako je voleti Gradić, Tvrđavu i biti beskrajno ponosan i srećan što si deo fascinantne istorije koja ih dovodi do nas.
Mnogo davno
beše kada je, tada velika, austrijska carevina, rešila da obnovi i modernizuje već postojeće utvrđenje na petrovaradinskoj steni. Današnji Gibraltar na Dunavu je daleke 1501.godine krenuo svoj život kao važno vojno utvrđenje. Detaljan i vrlo jasan tekst pročitaćete na Wikipediji.
Izabrala sam da vam pišem o ličnim utiscima i osećanjima. Zato vam iskreno i toplo preporučujem da se upoznate sa istorijom u prethodno preporučenom tekstu. Verujte mi da će vas opisani značaj “od mnogo davno” preplaviti upravo velikom količinom emocija 🙂 Divljenje, ponos, sreća i …
Kažite mi
da li delite sa mnom tu ljubavnu nit koju sam vam prenela u tekstu Lepotica i zver? Kažite mi da li delite moje ogromno poštovanje prema UGRIP-ima koje sam podelila sa vama u tekstu Urbana gerila stupa?
Desi mi se da pomislim kako možda preterujem. Brzo me napusti taj osećaj 🙂 Svečano izjavljujem da ću sve dok budem uživala u pisanju o mom gradu još puno puta svoje misli i osećanja pretočiti u reči o Tvrđavi i Gradiću.
Gradić
sam često spominjala i pre neki dan shvatila da još nisam ispričala moju priču o tom delu Tvrđave, Petrovaradina, Novog Sada. Nedopustivo 🙂
Prošetala sam do Gradića jer mi se dopala tema ovogodišnjeg Festivala uličnih svirača. Izuzetno cenim njihovu ideju da bar nekoliko letnjih dana Gradić bude umetnički kvart koji dočekuje i grli sve ljude koji su željni dobre muzike, filma, druženja. Navijam iz sveg glasa da to bude umetnički kvart zauvek i stalno u godinama koje su ispred nas.
Kada je pre godinu ili dve krenulo uređenje fasada bila sam u blagom šoku. Da li je moguće da se neko setio? Neću baš jako tvrditi ali koliko me sećanje služi poslednji put su te predivne zgrade okrečene već daleke 1980.godine. Ugostili smo te godine sve stono-tenisere Sveta. Od tada, svaki dan sam samo posmatrala kako se piše po zgradama, kako otpadaju predivni barokni ukrasi, kako sivilo grada i saobraćaja pokriva Gradić. Razni su obećavali rekonstrukciju, projekte, ulaganja. U jednom momentu imali smo italijanski kulturni centar u Gradiću. Vlada Hrvatske je okrečila i malo uredila kuću u kojoj je rođen Ban Jelačić i dala privatnom licu da u njoj otvori Konobu sa Istarskim vinima. Kratko je trajala. Entuzijasti koji vode poslastičarnicu Multi Tarte su zasukali rukave i uredili zgradu u kojoj je radionica i radnja. Veliko poštovanje za izbor lokacije i uloženi trud i sredstva. Po mom mišljenju, vizionari 🙂
Ponovo
su krenule priče sa uvek sličnim sadržajem. Ponovo Gradić postaje pešačka zona, elitni turistički kvart. Za početak, okrečismo ga. Znam da svaki mali korak napravljen u pravom smeru dovede do cilja. Ovaj pozdravljam sa ogromnim aplauzom. Ovacije!
No, verovaću u svaki sledeći samo kada rečeno bude realizovano. Oprostite, iskustvo me naučilo tako 🙂
Nemam ja pravu reč koja bi opisala osećaj šetnje po kaldrmi u bočnim ulicama. Nemam pravu reč koja može da opiše moju sreću kada vidim muškatlu na nekom kibic fensteru u Gradiću. U Štrosmajerovoj ulici koja vodi do stepenica za Tvrđavu još jedna radnja sa ručno rađenim suvenirima. U Beogradskoj ulici je Prostor zamišljen za radionice, predavanja, izložbe, akustične svirke. Nisam detaljno upoznata ko je krenuo ali sam sasvim sigurna da sve prve korake prave mladi, vredni i preduzimljivi ljudi. Ideja postoji, volja takođe i velika spremnost na rad. Koristim i ovog puta priliku da vam preporučim da prošetate, ne sramite se i otvorite vrata.
Svako od tih divnih ljudi je krenuo da živi svoju ideju. Prepoznao je lepotu svog bliskog okruženja i ogroman potencijal koji Gradić ima. Odvažili su se i krenuli u ostvarenje svog sna, svoje ideje.
Otvorite vrata, uđite i upoznajte se, podržite.
Zašto
volim Gradić? Zato što je deo nas, zato što je čarobno lep, zato što nam nesebično pruža mogućnosti da nahranimo dušu lepotom. Volim ga zato što ima magiju proživljenih i nikada ispričanih priča koje krije u svakom svom kamenčiću.
Jednostavno volim.