LEPOTICA I ZVER

Kako ukrotiti zver da se nauči poštovanju i ljubavi prema lepotici

Idemo redom. Prvo da se upoznamo sa lepoticom kao što dolikuje pristojnim ljudima. Odakle da počnem? Mnogo je lepa? Pa da, mnogo i jako dugo. Zove se Petrovaradinska Tvrđava. Ova lepotica je toliko impresivna u svojoj lepoti da ne postoji novosađanin koji se bar nekada u životu nije pohvalio da je poznaje.

Neopisivo sam srećna i ponosna što sam imala priliku da porastem baš uz nju. Moja osnovna škola je bila praktično u podnožju Tvrđave. Naši izleti, vannastavne aktivnosti su se najčešće završavali upravo negde na Tvrđavi. I šetali smo i crtali je i čistili kada je bilo potrebno. Porasli i krenuli u prve samostalne šetnje. Opet najčešće na Tvrđavu J Ima li neko mojih godina i nešto mlađi da bar jednu noć nije proveo na Đavi u diskoteci? Moguće ali teško zamislivo. Mi smo tu i ona pored nas. Čini mi se da ona vrlo često postane deo nas, da se podrazumeva da je tu. Nezamisliva je svaka druga slika Novog Sada. Čini mi se da vremenom prestanemo da se divimo i uživamo u njenoj lepoti. Da li mislite da je to naša lepotica zaslužila? U poslednje vreme mi se vrlo često dešava da kada prelazim Dunav i krećem u Petrovaradin pogledam Tvrđavu sa mosta. I razmišljam: koliko ljudi dođe da je obiđe, vidi, upozna… a ja sam privilegovana da je tu u mom vidokrugu i okruženju svaki dan! I vrlo često nisam svesna toga. Kao ni velika većina nas. Dešava mi se da odem gore samo kada imam goste. Naša lepotica to nije zaslužila. Svako od nas treba da iskoristi svoju privilegiju i da se prema njoj odnosi kao prema najfinijoj, porcelanskoj figurini. Ona to za mene i jeste. Koliko je samo ljudi za njenog postojanja prohodalo tom kaldrmom? Kakve su se sve cipele, cokule, čizme našle na njoj? Koliko haljina, sukanja se isprljalo kada ih zatekne kiša na toj kaldrmi? A prolećna šetnja sa kavalirom i raširenim suncobranom?

Sve to je Tvrđava videla, doživela i sačuvala svoju lepotu. Da li možete da zamislite koliko tajni ona zna i čuva? Koliko lepih i manje lepih događaja je posvedočila? Svaka cigla ima svoju priču. Naša lepotica i pored svega toga što vidimo i znamo i dalje ima svoje neotkrivene tajne. Čuva ih kao prava dama.

Sve to smo mi po malo zaboravili. I pretvorili se u zverke koje ne pronalaze način da iskažu ljubav i poštovanje. Ili skoro svi, velika većina. Postoji grupa mladih ljudi, volontera koja neumorno istražuje i čisti podzemlje Tvrđave koje je ogromno i nedovoljno istraženo. Pored svega toga jako zaprljano ljudskom rukom. Ovi mladi ljudi neumorno sve to čiste i brinu o našoj lepotici. Upustili su se u borbu koja ima cilj i u koju pozivaju sve nas da se uključimo i organizujemo zajedno sa njima.Osim te osnovne ideje koju sprovode sada, a to je čišćenje imaju mnogo projekata na umu koji će oživeti našu lepu sugrađanku. Upoznajte ih https://www.facebook.com/kontraminskisistem/.

Imam još jednu nerešenu zagonetku. Da li je naša lepotica dovoljno snažna da na svojim leđima ponese toliko ljudi kada se održava Exit i ostane uspravna? Volim taj festival. Volim tu energiju mladosti koja preplavi naš grad. Istinski sam srećna kada u to vreme hodam našim ulicama. Ali moja velika dilema je: mora li baš na Tvrđavi? Zašto Sziget festival nije, na primer, u Budimu? Da li postoji još neki prostor gde bi svi ti mladi ljudi uživali u muzici i druženju? Da li i koliko ona trpi? Želim da verujem da se neko ozbiljno bavi tim pitanjem. Moram vam priznati da nisam sigurna da je tako. Na moju veliku žalost. Moja namera svakako nije da se bavim pitanjem šta se radi ili ne ali svakako želim da podelim sa vama veliku zabrinutost oko ove teme. Sigurna sam da mnogo vas razmišlja na isti način ali iz ko zna kojih i kakvih razloga ćutimo na mestima gde bi trebalo da progovorimo o ovako važnoj temi. Mislim da je za nas mnogo važno da budemo odgovorni prema tako dragocenoj lepotici koja krasi naš grad i ulepšava svaki dan našeg života.

Svakako mi nije namera da ulazim u bilo kakvu polemiku na ovu temu. Ali želim da probam da osvestim ono dobro i lepo u nama. Želim da se male zveri koje čuče u svakome od nas povuku u neki zabačeni deo i ostave prostora uglađenim i začešljanim kavalirima koji savršeno znaju šta je ljubav i poštovanje prema lepotici koja samo svojim postojanjem to zaslužuje. Iskreno verujem da Tvrđava to zaslužuje svakim svojim delom, svakim kamenom i kamenčićem. Krenite u šetnju i uživajte što je baš tu sa nama.

Imamo ogroman potencijal pored nas da nam bude prijatno, uzbudljivo, korisno. Potrebno je samo da je volimo i čuvamo više, bolje i odgovornije.