URBANA GERILA STUPA

Tvrđava bez smeća 2

Ponovo ću da počnem sa konstatacijom da smo odabrani jer živimo sa Tvrđavom pored nas. Moj grad volim i poštujem mnogo, jako mnogo, neizmerno 🙂 ali kada me neko pita odakle sam najčešće odgovaram iz Petrovaradina. Zbog Tvrđave, naravno. Mada, moram priznati da je, po mom skromnom mišljenju, najlepši deo mog grada Gradić ili kako to zvanično kažu Podgrađe. U stvari, Đava gore, Đava ispod, Gradić – ne odvajaj 🙂

Kada ja vas tako, po malo udavim sa pričom o ljubavi onda svakako možete razumeti da sam brojala još koliko spavam i idem na Đavu da budem deo akcije Tvrđava bez smeća. Kao kada deca idu na ekskurziju tako sam i ja u subotu uveče spakovala ranac i brzo u krevet.

10.03. dan D

Upravo tako, 10.03. nedelja, Sunce na sve strane sija, a naša Lepotica čeka vredne i odgovorne ljude.

Pratim već godinu dana rad UGRIP-a ali nisam ni u snu znala koliko je tu rada, ljubavi, energije, osmeha. Sve sa ciljem da se očuva Tvrđava, njena istorijska vrednost i podigne svest svakog pojedinca o potrebi da pružimo deo sebe za dobrobit svih.

Dogovor je bio da se vidimo u 7:30 u Štabu UGRIP ratnika podzemlja. Živa sam se pojela što sam krenula u pola osam od kuće i što ću na mestu sastanka biti u osam 🙂 Ljudi moji, kakva lepota je mene dočekala kada sam stigla na cilj! Nasmejani ljudi, raznih je tu godina bilo i svi spremni da dobro zasuču rukave i zarone u podzemlje. Ima nade za nas, prva misao.

Sve nas je po dobrom, starom običaju dočekao doručak, kafa, sve po redu. Kada sam videla prepune stolove shvatila sam koliko rada je uloženo da bi cela akcija bila, osim toga što je korisna, i uživanje za učesnike. Svaka pohvala.

Zaranjamo

Posle performansa UGRIP-a za dobrodošlicu učesnicima, podele na armije i preuzimanja alata krenulo se u odlučujuću bitku za Provijant. Pogledajte u samo nekoliko minuta kako je izgledao dan, Bitka za Provijant

Moje zaduženje je bilo u štabu. Naš General, predivna Milica koja uz osmeh i sa pesmom stiže sve. Kuvali smo ručak za umorne ratnike i bili logistika svake druge vrste. Po potrebi. Ništa nije bilo teško i ništa nije bilo nemoguće. Fenomenalan osećaj! Sve funkcioniše jer smo svi došli sa velikom željom da budemo korisni i da svako na svoj način bude deo velike i važne akcije.

Rat protiv đubrova

Ove tri reči na duhovit način prikazuju suštinu 🙂 U celoj priči koju vam predstavljam moj najjači utisak je upravo osmeh i neverovatna količina energije, rada koju su ljudi spremni da daju da bi nam svima bilo lepše.

Grupa građana volonterski sprema i čuva jedan od najočuvanijih kontraminskih sistema na svetu. Ne razbijaju glavu da li je to nečija dužnost, obaveza. Prosto poštuju svoju okolinu i rade. Spremni su da prihvate da je svaki kamenčić Tvrđave naš.

Uložili su ogromnu količinu vremena i truda da bi organizovali veliku akciju, prikupili još vrednih zanesenjaka i krenuli u rat. General ove urbane gerile, Leon hrabro sve drži pod kontrolom i stupa napred. Sve velike vojskovođe su ostale upamćene jer se u borbu kreće sa uzvikom: za mnom! Leon, kao glavnokomandujući u ovom ratu protiv đubrova upravo tako stupa na čelu kolone 🙂

Povečerje

Sunce se polako sprema na počinak, umorni ratnici stižu sa osmehom i sjajem u očima. Rezultati njihove borbe su vidljivi i ogromni, neverovatni. Prvi utisak naših Generala je da smo odradili najveću akciju do sada kada gledamo rezultate sakupljenog smeća u samo jednom danu.

No, utisci su se stišali, a rezultati sumirali. U grupi na FB, Katakombe, podzemlje i nadzemlje Tvrđave Petrovaradin pročitajte Saopštenje za javnost i medije. Želim da verujem da ste kliknuli 🙂 i upoznali se sa svima nama imenom i prezimenom kao i da ste sagledali kroz količinu sakupljenog đubrova koliko smo kao najinteligentniji primerci na Zemlji spremni da ugrozimo svoj opstanak i opstanak planete, ekosistema.

Posle svega

Pa, posle svega slavlje, žurka, razmena utisaka. Tema za razgovor na pretek. Momenat kada se prašina slegla, vredni ljudi skinuli maske, pogledali se, nasmejali i osetili zadovoljstvo i ponos. Neprocenjiv osećaj!

Ja sam se odlučila da u tišini odšetam do kuće. Verujte mi, sa ogromnim zadovoljstvom i radošću. Pre svega, upoznala sam fenomenalne ljude, a zatim bila deo velikog i važnog poduhvata jer sam sama odlučila baš tako.

Emocije regulišu naš, veoma važan, hormon sreće 🙂 Prošla nedelja je po mojoj odluci moj serotonin podigla u nebo.

Zato, dozvolite sebi taj neverovatni osećaj da pružite sebe i kada to niko ne traži od vas, zato što želite.